Srpski sion

С тр . 324.

„0РГ1СКИ

СИОН".

бр. 21.

вел. Сентмиклугаке српеке дрквене општине, Петар Аргима, администратор ово општинске српске парохије, Стеван Нађвински, срп. нар. учитељ Великосент-Миклушки и Влада Бујић, срп. народни учитељ Сараволски. Особиту хвалу заслужује часни господин Петар Аргима, који је као стручњак својим неуморним радом и заузимањем зназ и умео све околности које у корист Орба говоре тако лепо истаћи, да је судски стручњак уверење стекао, да је дрквено-школско добро у иоменутим општинама по пореклу српско — те се његову, Агриминову — мишљењу цриклонио. Према оваком стручњачком мнењу знао сам напред да ће црква, у Вел. Сентмиклушу и Сараволи Србима бити досуђена и да ће Срби имати Романе да исплате, те сам према томе при продени цркве у корист српске стране поступао. Чему сам се с првом и поуздањем на нравду надао, то је и наступило. Цркве у Вел. Сентмиклушу и у Сараволу, буду Србима ма да се исти према Романима у знатној мањини налазе, досуђене с тим да Великосентмиклушани имају на дркву 15.415 ф. 61 1 1% новч. а Сараволци за цркву и школу само 6735 ф. 38 новч. Романима да исплате. Оваким пресудама постигнут је неки материјалан, а поред тога за Српство тако велики моралан добитак, да се исти не да оценити. Материјалан је добитак у толико, што су Срби саразмерно за јефтине новце задобили своју прадедовску цркву, а моралан добитак лежи у томе, што је задобивањем цркве одржан српски живаљ у реченим општинама и осцособљен за борбу против романске навале, јер да су Срби цркву изгубили, они би клонули духом, морали би се повући у какав закутак и са оно мало новада што би им Рошани исплатили по дужности и наредби своје више духовне власти себи малу црквицу сазидати, која би им, ма да су је они дали зидати, за њи страна била и они ју делимице не би похађали, већим делом пак вукло би их срце својој прадедовској цркви, где се романски служи, те би се временом и они у овој цркви пороманили. Једном речи изгубивши своју ирадедовску цркву, изгубили би и народност своју, која је као шшо смо сви уверени са црквом шесно скопчаиа. Овако пак задобивањем своје прадедовске

цркве, Срби су у реченим општинама поставили чврст бедем против сваког страног нападаја, — створена је за Србе такова чврста стена, о којојој ће се вали романске навдле разбити, и одбити моћи. У Фенлаку није дрква Србима доеуђена и то с тога, што овде није било података и доказа да је црквено-школско добро по пореклу српско, и што Срби Фенлачпни и самп нису желили да им се црква досуди, него су захтевали да Романи њих исплате, а они"ће пошто су имућнији од Романа, себи нову и лепшу цркву сазидати. По пресуди имају Романи Србима у име одкупа за цркву и цр^ квене утвари 10613 фор. -98 новч. да плате. У току речених парница чинили су нам Романи велике неприлике. Тако се беху осилили, да год 1395-те у Великом Сентмиклугау о светом Стевану недадоше пароху српском Петру Аргими о јутрењу српски служити, него га насилно истерагае из олтара. Због овог насиља и узнемиравања богослужења учинио сам код кривичног суда пријаву и буду главне вође ове побуне на затвор осуђени. Осим тога Романи у том уверењу, или боље рећи блудни, да је дрква њихова, огимали су при богослужењу од Срба поједина јектенија и стихире, тако да је одногаај са њима већ несносним и по српско сгановнигатво опасним постао. И у току саме парниде чинили су нам Романи неприлике тиме, гаго су на некретнине, гато их је првостепени суд њима досудио, секвесгар искали, који је од ирво-степеног суда и одређен, но услед мога рекурса буду од кр. табле са молбом на секвестар одбијеци и спроведени секвестар подигнут. Најзад подигли су Романи у деобној парници велико Сентмиклугакој допунујућу тужбу, где су искали да им нага енархијски фонд накнади измакле приходе оних залиганих сесија мешовитих оигагина, које је овај за време парнице а и нре тога уживао —■ Првостепени суд доиста досуди Романима у име измаклих прихода близу 7000 фор. — но услед моје апелате одбије краљ. табла Романе са овим њиховим потраживањем и то са разлога тога, гато тужиоди тек онда постају прави власниди и уживаоци дотичних залишних сесија, када нресуда — којом су им исте сесије досуђене, правомоћном постане и игго се све дотле епарх. фонд има сматрати за 1)опа Ме розаевог-а, те