Srpski sion

Б р . 21.

„СРПСКИ СИОН

Стр. 327.

црквених књнга издатв, а остале утвари остају искључива имаовина Срба; с тога се но себи разуме да су Романи дужни за употребу дрквених утвари при функцијама ван цркве по досадањем обичају дотичну пристојбу у српску црквену благајну плаћати. — Једном речи сви ■приходи црквени нрштадају српској благајни, јер су црква и њене утвари у смислу нресуде српска искључива својина. Матрикуле остају код српског свештеника, али романски свештеник има право исте у стварима, које се Романа тичу, свагда слободно употребљавати и изватке вадити. По куријалној пресуди иотврђује се оно расположење другостепене иресуде, ио коме се Срби са тражбином гледе сидоксије и конвенције одбијају. Најзад потврђено је расположење доњих судова, по којима су- иарнички трошкови међусобно подигнути. III. У деобној гшрници Срба и Романа оиштгте фенлачке, донела је кр. курија дана 12. марта 1896. год. под бр. 8682/ех 1895. мериторну пресуду, чиме је деобна парница ове општине коначно решена. По смислу сада горенапоменуте пресуде стоји сада ствар овако: Сво црквено добро дели се на две равне половине; једну добијају Срби а другу Романи. Прква налазећа се у Фенлаку иод гр. бр. 211. заједио са цркв. земљиштем досуђена је Романима и дужна је сриска страна исту иркву Романима за 15 дана под теретом оврхе устуиити, но с тим додатком, да су Срби власни како цркву, тако и утвари по досадањем обичају, од дана када је куријална пресуда донешена рачунајући, кроз 5 година дана, а, ако Романи својој обвези у погледу плаћања откупа за речених 5 година, одговорили не би, све донде докле откун потпуно не исилате употребљавати. Романска црквена општина дужна је срп. црквеној општини у име откупа за уступљену цркву и црквене утвари као и парох. дома, који је на 518 ф. 21 4% н. ироцењен, 10.613 ф. 98 новч. у 5 годишњим једнаким ратама иод теретом оврхе нлатити, те према томе срп. цркв. општина фенлачка добија: дана 27. марта 1897. г, 2122 ф. 79 3 / 5 н. дана 27. марта 1898. г. 2122 ф. 79 3 Д н дана 27. марта 1899. г. 2122 ф. 79 3 / 5 н. |

дана 27. марта 1900. г. 2122 ф. 79 3 / 5 н. дана 27. марта 1901. г. 2122 ф. 79 3 / 5 н. по римском календару. Остале непокретности а на име три парох. сесије деле се на две равне ноловине и дужна је српска страна ове неиокретности до иоловине романској страни у заједнички посед и уживање уступити. Потраживање јерарх. фонда, да се залишна иарох. сесија истоме досуди, одбијено је коначно из разлога тога, што су парох. сесије на издржавање местног свештенства засноване и што се односна наредба превишњег кр. рескрипта I. одељак 24. §. не може однашати на помешане општине, у којима је црквено добро заједничка својина Срба и Романа дотичне општине. Потраживање народног фонда, да се односни део. саборских трошкова и верозаконских цриноса према Романима досуди такођер је одбијено. и народни фонд упућен, да ово своје потраживање административним путем инкасује. Од црквених књига, које се у цркви налазе, добијају Романи романске (17 комада) а Срби српске (31 комад). Матрикуле остају у поседу романског свештеника зато, што је Романима црква досуђена, а матрикуле имају се сматрати као придев црквених утвари те с тога је дужна срп. страна матрикуле Романима за 15 дана под теретом оврхе издати, но српски свештеник је властан, кад год се потреба укаже из матрикула нужне изватке узимати. Српска страна дужна је од постојеће готовине у износу од 525 ф. 37 н. половину то јест 262 ф. 68*/ 2 новч. романској страни уступити; но ова се свота не мора, одмах исплатити, него су втасни Романи при плаћању прве откупне рате речених 262 ф. бб 1 /^ нов. у одбитак ставити. Активна потражнвања бивше заједничке црквене општине деле се такође на два равна дела, од којих добијају Романи 771 ф. 73^2 н. а Срби исто толико. — Српска страна је овлаштена, да ово потраживање инкасује, и од инкасоване своте половину романској страни изда. IV. Вођење деобне парнице оишшине мехалске примио сам после смрти пок. Петра Ивковића тек онда, када је иста другостепеном пресудом већ решена била — с тога дакле