Srpski sion

С тр 400

„СРПСКИ СИОН\

Б р . 25.

Крстуру, да проведе извиђена у Новом св. Ивану, услед једне нријаве Симе Бабушковог из Нов. св. Ивана. — Препоручиће се ради подељења државне припомоћи срп. прав. цркв. општина у Срн. Пардању н јеромонах Јоснф Протић, лични парох. капелан у Кетфељу. (Атентат на епископа.) Сви су наши листови — осим г ,Срп. Сиона" — донели у своје време вест о гнусном атентату, што га је покушао починити неки Мита Поповић у Вршду, први дан св. Духова, па високопреосв. г. епископу Гаврилу Змејановићу, баш у тренутку кад је впреосв. г. епископ у пуном орнату пошао у цркву, да служи св. литургију, праћен од конзисторијалног бележнпка г. Јанковића у присуству многобројнога грађанства, те да је впреосв. г. епи.жоп од тога атентата спашен пре него нгто је могао бпти извршен. — II да не кажемо о томе нп речи, па је изван сваке сумње, да такав вандализам атентатора, који је раскрстио са сваким моралом па п самом свешћу, „Српскп Сион" само гнуппњем може пресуђпвати; а не с мање оштрине да осуђује и онај индиферентизам, што га при томе бесомучном покушају показаше Србп Вршчани, који се нађоше у близини впреосв. г. епископа, а према атентатору и целом догађају. — Но да не би ко год погрешно судио о томе, што овај лпст нпје о свему томе донео ни белешке, морамо то разјаснити. „Срп. Спон" није могао о томе доносити вести по другим листовима, јер у први мах није његово уредништво имало никакве гаранцпје, да је вест истинита. Из Вршца пак нпко се није осећао ни побуђенпм, а најмање дужнпм, да у погледу тога немилога догађаја пзвестп, когаби известити требало, ани, ма у којој форми, овај лист. Кад се је вест недементовањем потврдила био би анахронизам регистровати ју. А кад се свему овоме прпдода још и то, да се саблажњиви атентат догодио баш у оно време, кад је уредник овога листа ради болести био одсутан, цело време док се о том догађају нертрактирало, онда ће довољно навода п разлога бити. да се у досадањем ћутању овога листа о том догађају не тражи оно, чега у њему нема (Стечајни испит) положили су дана 17. (29.) јуна о. г., пред испитним новеренством у Карловцима. адмпнистратори парохпја у Илоку и Дивошу, јерејп Јован Козобарић п Ђорђе Николић(Г. Глигорије Ј1ази&) намеснп учитељ класпчне филологпје на нашој Карловачкој гимназијп, иоложио је једногласно, 27.- јуна, у Бечу, професорски пспит из класпчне филологије за целу гимназију. Честитамо п госп. Глигорију •Дазићу' п- нашој Карлова-

чкој Гпмназији, на којој су сада све сами испптани професори! („Застава") већ у два броја саева о некој „истородности" нашега писања са оним у „П. Дојду." Сигурнонеко у „Застави" мисли бар тим „нроналаском", сирјеч обрјетенпјем, стећи квалифпкацију за воћење и наше автономне политике. Но у реду би бпло. да „Застава" докаже прво: да смо ми пре последње Карловачке коиференције (а наиме у 23. броју) ,проговорили оиширније о тој конференцији", а да се нисмо у једној белешци осврнули на неке неисправности и подвале „Браникове"; друго: да у тој нашој белешци има „нретње", па још „истородне" оној у „П. Лојду", треће: да у нашој белешци има ма чега, што би доказивало „пстородност" нашег пнсања и онога пре ковференције у „II. Лојду"; четврто: да је ма како п ма чиме „Застава" „ изнела истородност мисли" наших п „Т1. Лојда". Ако нам „Застава" све ово не докаже; разуме се доказима, а не онако по њезински, нека се не љути, ако останемо при уверењу, да је у „Заставе" дебео образ, и да у њој о нашим стварнма понајвпше пискара незиалачка пакост, пером неистине и мастилом покварепости. А одговору на таква швадронерска, а уз то и глупава пискарања, нема места у нашем листу. (Красно друштво и пријатељство.) Да је пзмет друштвени, познати Јота Грујић, са својом четицом. бипао у друштву н пријатељству, наших рздикала, а и на услузи њима и њиховој „Застави", то је стара^ ствар. Ал' ево нештоново! Истп тај Јота постао је и адвокат наше саборске већине, јер је некоме у тој већини нукло пред очпма, да спас народа и цркве захтева, да се у корпст саборске већине, а против Јерзрхије, пред јавнпм мњењем мађарским иснречи, нп мање ни више, него ■— Јотин авторитет!! У „Будаиешти Хирлапу" протежира тобожеЈота Грујић саборску већину, стојећи добар за њу, да „њезине жеље не вређају ни црквене ни цржавне законе", и денунцирајући Јерархију, да „игра са фалишним картама", а о свештенству тврдећи, да је „са пука незнања неспособно за председништво у црквеним општинама". Жалосније и одвратније појаве нема у историји наше автономне борбе. Па још кад се зна, да је Јота баш у очи конференције са „деверима" одведен, и да данас још одлежава у Сомборском затвору, као клеветник, те да није, дакле, ни могао пред публиком „Б. Хирлапа" адвоцирати за нашу славну и родољубиву саборску већину! Али, некоме је у тој већини п њеним савезницпма бнло довољно и само име Јотпно, да оно за њу адвоцира. Красно друштво и прпјатељство!! Да часна посла! !