Srpski sion

с ^ с К Ј? с н,

Год. VIII. Ш 1 П 1Ш Број 27

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛВОСЛЛВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КЛРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

власник: уредник: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије. Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 5. јула 1898.

Приложци агиолошки од 13:. !Е 5 згва,рхл;а-. (Наставак). 3. Цар СтеФап (Душан) није светац иити је уврштен међу српске свеце, и ио томе не би морао овде расправљати о дану престављенија његова; но пошто у Хиландару и у оиом уставу и типику Романову помиљу и дап његова престављенија, јер је цар СтеФан у своје време био велики ктитор ман. Хиландару, то ћу и ја напоменути, да се цар СтеФан но том уставу преставио 20. Децембра (г. 1355.). И најбољи наши летописци пишу, да се преставио 20. Дец. у недељу. Године 1355. био је збиља 20. Дец — дан недељни. Но ШаФариков типичар као што смо видили. забиљежио је нод 18. Децембра „памет нрвваго цара Србљем и Грком/' Пак и Дубровачки аналиста, Јаков Лукарић каже то исто, пишући на стр. 60. и даље: „СтеФан имиератор наумивши да освоји Цариград, пође г. 1356. са 80 хиљада извеџбане војске на Грке у Романију, но дошавпш а11а 1§поћШ уШа сП В1ароИ ји ТгазГа з' ата1о сИ Геђге, 1а диа1е

И (ћ 18. сН Бесетћге, сћ' 1 Зетат сЈотапс1апо РгозЈепаг' 1о Гесе топге" или као што по Лукарићу ДиФрен краће каже: на стр. 62. „Шупсит уе1из е! по\'ит 81ерћани8 со§потеп!о БибС1апи8 т орр1 (Зо Беаћоћ &ћге соггерШз оћШ; 18. Бесетћпз А. 1356." Није Душан пошао г. 1356. и није те године могао поћи он с војском на Цариград, јер се на крају већ године 1355. био нреставио ои. Дне 5. Дец. г. 6864.:= 1355. инд. IX. био је цар СтеФап иод Бером (Беријом) у Маћедонији — а 20 Децембра, у недељу пред Божић покосила га смрт. И зар је Душан могао скупити 80 хиљада извеџбаие војске? Тако се могло иисати у XVII. веку, а тако може још и данас да пише по неко међу нама — но није сад о том разговор, већ се само нита: да ли се Душан преставио у иедељу пред Божић дне 20. Дек. или пак у тешак дне 18. Децембра. Не би морао, али ћу поменути и то, да је покојни В. Макушев у извештају „о нћкоторвтхЂ рукописахљ пароднои библиотеки вљ Бћлградћ", Варшава 1882. прион.птио неки летопис, у ком се каже: „СтеФанв царв —