Srpski sion

0 ?« с *ч шМ шшШЖ ^

Год. IX.

Број 6.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРНСКЕ ПРАВОСЛЛВНЕ ШНТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српсни Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцижа у недељу 7. фебруара 1899.

ЗБАНИЧНИ Д ЕО. Његова Светост. православни Архиеиископ Карловачки, Митрополит и Патријарх сриски, преузвишени господин Георгије Ђранковић , благоизволео је иароха у Вилову, јереја Ђорђа Иванића, одликовати црвеним нојасом. Његова Светост, православни Архиеиискои Карловачки, Митрополит и Патријарх српски, иреузвишени госиодин Георгије БранковиН, благоичволео је свршенога богослова и постављенога администратора нарохије у Паланки, Берисава БериКа, рукоположити дапа 31. јануара о. г. за ђакона и дана 2. Фебруара за презвитера; а дана 3. фебруара произвести нароха у Јамени, јереја Дамјана Јеврића, за нротојереја.

потреби знања ; толико су уверавали, да је и сам појам о иросвети одрааио ее у умовима наше интелигенције количином знања. Отуд се раширише програми за више и средње, иа шта више и основне обуке, отуд — читави пукови убрзо наврбованих безбројних учитеља, додељених свакој науци, ионајвише тога раци, да неби било празних места, — Формализам испита.и испитних комисија, отуд расплођење разних новина, које нрактирају с1е отш ге зеЉШ е! диЊизс1ат аШв и иуне главе читача на вашару иптелигенције масом ч>рагментарпих, међу собом иснренлетаних мисли и појмова. Резултат свега тога је жалостан — расноложење тобожње интелигенције, која себи уображава да је учена, но баш је лишена оног, чему треба да води свако знање — т. ј., умења прихватити се иосла, вршити га савесно и вешто, те ноставити га за начело свога живота. Сваки је човек позван да ради, те си мора изабрати известан посао; а да би га могао и умео вршити, преко потребно му је, да се сабере и концентрише. Не прошируј судбину твоју — беше реч — ста-

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Знање и дело. К. П. Побђдоносце†Од опо доба, како се у нашем друштву нробудила и покреиула мисао, почеше нас на све стране уверавати о прекој