Srpski sion

с^Х^ч

Год. IX.

Број 9.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРДВОСЛАБНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛ0Е1ЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 28. фебруара 1899.

ЗВАНИЧНИ 4 ЕО. Пжгогм Светоет, лравославни Архиепископ Карловачки, МитроЋолит и Патријарх '■рттски, преузвишени госиодин Георгије БранковиЛ, благо изволео је свршенога богослова и носгављенога администратора нарохије У Бачинци, Јована 1» У т У > руконоложити дана 14. Фебруара о. г. аа 1 >акона, а дана 15. о. м. за нрезвитера.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Загтоведи о девет јеванђеоеких блаженетава. П. М. Бородин. С руског превео: Дим. Витковић. (Наетавак) Ова горућа жеђ била је у Давиду, када је говорио Госиоду, да, он свом душом жуди к Љему, да душа његова искрено жели чувати свети закон Божји. Боже, Боже мој к Теби раним, Тебе је жедна душа моја (Пс, ХЕГ1. 1.) — кличе к Богу Давид мучен духовном . жеђу, — као шшо јелеп тражи изворе водене, тако душа моја тражи Тебе Боже.

(ГГс. ХГЛ. 1.) Такова духовна жеђ била је н и у св. апостолу Павлу, када је он у радосном узбуђењу рекао, да он жели употребитн све своје силе на служење Богу и на корист ближњих, да радп славе Божје и користи л.уди, он је го р ов чак и сам >га гебе принети на жртву А ја драговољно иотроши^у — клицао је он, — и биКу иотрошен за душе ваше (П. Кор. ХГГ. Г5.) Духовна жеђ бчла је тако велика у ацостолу ГГавлу, да он не гледеГш на висока савршенсгва, која је постигао, заборавља па иређашњи иут, те је постојано напред тежио, жудећи за новим и новим савршенствима. Ја још гое мислим, да сам досшигао — говорп он — иего једино то: гито је остраг заборављам, а за оним, гато је натрвд, иружам се, усрдно хитам к дару горњега звања Божјег у Христу Исусу. (Фил. ГГГ. 13. —14.) А такова глад и жеђ духовна била је у срцу и многих других светих, када су они, тако рећи, дављени тежином трудова, подвига и страдања, ипак желели подвизавати се и страдати све више и више, те су жудили што потпуније и савршеније испунити оно, што су сматрали најсавршенијнм. Такови су већим делом прави подвижници бла-