Srpski sion

^КИСЈ,

Год. IX.

Број 20.

НЕДЕЉНИ ЛИПТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ШЕТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. УРЕДНИК: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

У Ср. Карловцима у недељу 16. маја 1899.

Заповеди о девет јеванђеоеких блаженстава. П. М. Бородин. С руског превео: Дим. ВитковиЂ. (Наставак). 7. Седма заиовед о блаженству. Еиажени /иироткорцћ!: гак«г ччи скжове КожТи наЈИкбтсА — бл&зо^онима, који мир граде, јер Ие, се -спновима Вожјим назваши, — говори Христос Спаситељ онима, који желе ностићи блаженство. Ко жели бити блаженим, тај иора бити миротворцем. Ко свагда чува мир и сугласност са ближњима, ко и друге, који међу собом непријатељују, измкру^е тај врши ову зановед Христову, тај може постићи блаженство. које је обећано извршптељима ове заиоведи. „У Богу нема несугласност — учи св. Григорије Богослов — према том ни разјединења; него у Њему има само сугласности и са самим собом и са другим тварима, што се по преимућству нг-зива миром, љубављу и сличним именима, упућујући нас тим називима, да жуднмо за стицањем тих савршенстава". 1 ) Тим начином почетак и темељ наше жудње ') Слов. о миру. Дела у руек. део I. стр. 220.

према мпру — у Богу је. И заиста у почетку, када се човек налазио у блаженом рајском стању, он није"знао, шта је то несугласност, непријатељство; он је у бићу своме носио мир и свуда сретао у одношају према себи само мир. Но грешни пад нрародитеља нарушпо је тај мир. Човек је пао и грехом својим нарушио мир с Богом, унео у биће своје несугласност, непријатељство тела и духа, добра и зла и допринео сталним распрама и несугласностима у роду људском. У целсм старозаветном времену не само незнабошци, него и изабранп народ Божји, нису били у миру и сугласности, и осећали су оскудицу тога жељенога блага. Нема мира у костима мојим од греха моЈих — вапио је Давид. (11с. ХХХУП. 4.) По мери умножавања безакоња у народу јеврејском и мир се све више и више удаљавао из средине његове. Пророк Јеремија говори о несрећном положају Јевреја, који су огрезли у безакоњу : од малога аа до великога сви учинише грешно, од свешшеника па до лажнога пророка сви учинише лажно и лечише ране људи мојих овлаш говореЛи: мир, мир, а где је мир? (Јерем. VI. 13 —14.) Осећајући тај непрестани раздор, несугласност, неслогу,