Srpski sion

44. ' ^

Год. IX. КШШПЖШд Број 21.

НЕДЕЉНИ ЛИПТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПР1В0СЛЛБНЕ ШЕТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

власник: • — уредник: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије. Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

У Ор. Карловцима у недељу 23. маја 1899.

ЗВАНИЧКИ ДЕО. Администратором упражљене парохије у Пешти именован је јереј Владимир Димитриј е в и ћ. НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Заповеди о девет јеванђеоеких блаженстава. П. М. Бородин. с руског превео: Дим. Витковић. (Наставак). Чувајући мир свагда и са свима, прави миротворац дужан је старати се и о миру међу другима, који непријатељују међу собом. Ник= тоже скоега д<\ ифетх, чо е<и( елижнаг^ кш= ждо — учи аиостол. Ми смо свагда дужни помагати иравој добротн натих ближњих. Узајамно непријатељство ме^у нама, прво је зло у друштву и невоља за оне, који су у неиријатељству један с другим. Прави Хришћанин миротворац заиста не може равнодушно гледати на таково стање својих ближњих, не може, а да се не прими живога учешћа у прекраћива-

њу тога непријатељства. Ж заиста, како да не саучествујемо са ближњима, који гору у пламену раздора, када им гору не домови њихови, нити имање, него душе! Тим пламеном потпаљује душе људске, расиирује га у њима сам дух злобе — ђаво, који проузрокује раздоре међу људима. (Еф. IV. 27.) Како дакле да се не старамо о измирењу тих несрећника. Истина, труд миротворца овде је врло велик: колико он у том подвигу мора имати разборитости, триљења, љубави, колико мора узети у себе духа јеванђеоскога! Он мора проникнути у склоности, особине, мора упознати срца оних, које хоће да мири. Но што је главно, пошто се он бори са самољубљем других, дужан је у тим случајевима одрећи се самога себе, немати у виду никакових властитих користи, јер би тако његово властито самољубље раздор само још појачало. Велики је труд миротворца, но велике су и заслуге његове, велик је значај његов за људско друштво. Колико би се раздора отклонило између људи, колико би се умањило, парничних дела, колико би се прекратило разних невоља, које гњету и иоједина лица и целе породице; колико би се било учинило добра, — када би се хришћани старали о измирењу