Srpski sion

Број 22.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. УРЕДПИК: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

У Ср. Карловцижа у недељу 30. маја 1899.

Проповед на дан св. цара Константина и Јелене. Од Ивана Маширевића*) „Овим внакои Ј^еш победити!" Бог јв изабрао сиромахе овога света да буду богаши вером и насљедници царсшва које обрече онима, који њега љубе (Јак. П. 5.), али није зато одлучио од такова богатства и насљедства ни богате богатством и славом земаљском, ако Га и ови љубе. Науку Христову пронели су кроз свет, и цркву Његову утврдили су на земљи скоро све сами сироти, незнатни и неписмени људи, по занату већином рибари, но ревност, нреданост и служба цркви Христовој силнога и славнога имнератора римскога Константима великога, цара земаљскога и мајке му царице Јелене зар не сјаје равним сјијем сјају апостолском? радВис/А царк> иж( Па\*л8 порекноклвкш..." ,,К(лича{Л1ћ влсх, ск/лтж рлкноапостолши цл = р'п, Кижстанпне н блжо, и чтјлјх склт8к> ПЛ/ИАТћ клш8, КК1 КО КрЕф(ШЕЛ1Х СКАТК1Л1Х всел{нн8|о кск> просв-ктисте." Ето тако нам црква данас песмом својом на го одговара. *) Говорио у св. Саборној цркви кардовачкој 1899.

Црква Христова слави и велича данас цара светскога, првога цара хришћанскога, који је Соломоновом мудрошЛу и Давидовом крошошЛу незнабожачко царство обратио у хришћанско и тиме се удостојио царства небеснога; црква слави римскога војника који је као војник Христов најсилнијим оружјем: крстом часним побеђивао противнике своје и цркве Христове; нрква слави мудра старешину и оца земаљскога, који је са сјајнога престола проповедао науку Спаситељеву, и издавао царске заповести и законе али ое сам иокоравао закону Цара царева и заповестима пркве Бога живЈга; црква слави свога вернога сина и ноборника, који се апостолском ревношћу и православљем борио за чистоту православља против људског мудровања, против јереси Аријеве. Протекло је скоро пуних три стотине година од крсне смрти и ускрса Снаситеља света; светлост божанске науке Његове раишрила се већ на далеко и на широко у тада познатом свету и њој под окриље многи прибегаваху, јер роб је налазио у њој слободе, грешник милосрђа,