Srpski sion

С тр . 424.

.'СР1КЖИ СИОН.°

В р . 27.

моји, па зар је и код нас тако? Е почу.јте ме. Када је оно блаженоупокојени митрополит Павле ИенадовиЛ год. 1759. вашим старпма: дедовима и прадедовима, иодигао овај св. храм, који је ево и нама остао, да се у њему сакупљају и Богу моле за срећу, здравље и напредак свој и деце своје, да се Богу моле за изобиље плодова земних, тада је блаженоун. митрополит Ненадовић имао на уму речп Господње: што даје десница, нека не зна левица, и није тражио награде овде на земљи, јер његова је награда горе на небеси, — али зато ипак ваши стари дедови и прадедови нису његово добро дело заборавили, него су захвалност своју указали тиме, што су вечити спомен,ево овде на кули црквеној уписали, да и потомство њихово, да и ми дакле и наша деца. догод је цркве ове свете, знамо и упознамо великога добротвора Даљскога, митрополита Ненадовића, да се и ми номолимо за добру душу његову, да му душа његова награде у Оца небескога нађе! Ето видите, драги моји, какови ваши стари бејаху. Овај камен жива је сведочба дедова ваших, да су били благодарни људи и добри православни Срби. Но њихово потомство, као да не беше таково. Изгледа ми и чпни ми се, да су малаксали у благодарности, коју су дужни својим добротворима указивати. Не кажем да су сви такови били, јер као што у сваком житу има кукоља, тако и у кукољу може се наћи и жита. Многи од вас овде сакунљених запамтили сте добру поглавицу црквену старога пашријарха Јосифа ГајачиЛа, па многи знате, како је пред смрт своју нобожном народу, који се овде сакупљао у планини овој а у овом св. храму на молитву, подигао ево ово здаље, испод којега бистра вода извире, болном за здравље, здравом и трудном путнику за окрепу, — да у овом здању може путник и иобожни посетиоц главу своју од неиогода сачувати и уморно тело одморити. Па Боже мој, ни тај стари патријарх нпје тражио овде на земљи награде, душа његова ваљада је горе на небу награђена, али — да ли је име његово нашло благодарности у оних, којима је добра учинпо? Као што у сваком житу кукоља има, тако драга браћо и у нашем свету различитих људи имаде! За пуних 40 година дана већало се и већало, час се закључивало али се нигда

не извршивало, да се из благодарности старом патријарху Јосифу живи спомен подигне. Налазило се увек људи у нашем месту, који се на добротворе своје каменом бацају, којима завист, злоба и пакост из очију вири, који зађевице и раздора тражаху, а свако добро и поштено дело оцрњиваху. То је разлог био, да до данашњега дана блаженоуиокојени патријарх Јосиф Рајачић не доби заслужене благодарности, какову дедови ваши ука,заше блаженоупокојеном митрополиту Ненадовићу! Но, Бог милостиви, умудрио вас је, да бољим путем и иравцем ходите, да се својих лажних пријатеља једном за свагда отресете! И када оно прошле године имадосте да бирате црквену управу, ви, Богом умудрени, сложи сте се, отресосте се ваших злих саветника којима слава и себичност њпхова увек је преча, него живот и напредак вас свију! Прими, о Боже свемогући, и овде нашу синовску хвалу на твом умудрењу, хвала ти Боже на Твојој великој вољи. Опрости нам седа поглавицо негда на.ша, патријарше Јосифе, што до данас теби незахвални бесмо. Дух твој нека буде уверен, да овај спомен, ког ти данашња црквена општина, а по закључку својих представника подиже, да тај спомен из чистог срца и искрене захвалности иде. Име твоје, овде унисано, сиомињаћемо од данас ми, а научићемо и децу нашу, да га и они спомињу и Богу се моле за добру душу твоју! А шта да кажем вама, драга браћо и мили парохијани моји? Шта да речем о вашој захвалности и увиђавности. иа још у данашње време где неки блудни синови, који Бога не поштују, којима је црква свагда на језпку и папиру, али ни трага од ње на срцу им нема, који раздор међу вама и духовним пастирима вашим хоће да носеју, — да вас оцепе од старешине свог, да вас заслеие н опчарају, а све ради својих себпчних намера и силне иакости ? Шта да кажем друго, него што је божански учитељ наш рекао: „и ваша дела наћи ће награде у оца небеског" ! Јасну сведочбу ваше увиђавности и захвалности, вашег поштовања према своме љубљеноме Архинастиру, читам ево а читаће и сваки мимопролазећи путник на овој плочи, коју ви данас подигосте на светом храму овом. а за вечита времена уписате речи : „ Обнови-