Srpski sion

С тр . 550

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 34

украшен. Набављена су и два звона: велико у славу св. Преображења и мање у славу светитеља Саве, архиепископа српскога приносом из земаљских средстава у износу од 4.000 Форинти аустр. вриједности, за владања цара и краља Франца ЈосиФа I., за бановања преузвигаеног господина Драгутина гро®а Куен-Хедерварија од Хедервара. нредстојника кр. земаљске владе, одјела за богоштовје и наставу, пресвпјетлога ]'осподина Армина Павића, поглавице црквене Њсгове Светости патрпјарха срискога Георгија Бранковића, иреосвештенога госнодина дијецезана епархије Пакрачке Мирона Пиколића п пароха загребачког мвросија Павловпћа, игумана лепавпнског манастира, предсједнии-а српске православне црквено-школске општине загребачке доктора Богдана Медаковића, подпредсједника Милана Стојановића, одборника: Јоиана барона ЈКивковића, Теодора Велендерића, Јована Забрдац, Светозара Торбице, Петра Николића, Дра Светислава ЈПумановића, Владимира Матијевића, Пиколе Гавеле, Паје Хаџи, Ђоке Велисављевића, Симе Мишчевића и црквених тутора: Миле Бороевића и Милапа Милојевића. Градитељи бијаху: тесар Арнхолд и лимар Маруци из Загреба. Било све у славу Бога а на здравл.е и спасеније и оних, који граде и оних, којима граде!!! Српска православна црквено школска општина у Загребу. 1. (13.) августа 1899. У име оп штине: (М. II.) Милан Стојановић с. р. иотпредседник. „Срб."

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Гооти у патријаршији.) Једаи део Удружења угарскпх лекара и исиитпвача природе, које је ових дапа држало свој -коигрес у Суботицп, имао је у прошли четвртак прплпку, да буде сведок српског гостопрпмства у дворпма патрпјарашким. Око двадесет пајодлпчиијих члаиова удружеЈБа, мећу којпма беху пз Будимпеште министарски саветник и свеучилишни ирофесор медецпне др. Јосиф Фодор, свеучилшнни професор медециие краљевски саветнпк др. Јосиф Сабо са супругом п др. Антоније ГенершиК са сином, професорским аспстентом, др. Санто, проф. средње школеке хпгпјене и извештач новпна, затим пз разних крајева Угарске, као из Кашаве, Темишвара, Сибиња, Клужа, све угледне лпчности, свеучплпшни професори, управи-

тељи болнпца п разнпх другпх завода п т. д. изјавише жељу своме другу дру С. Павловићу жупанијском надлечнпку из Сомбора, да су радп, на путу свому Србију, сврнути у Карловце. Жеља нм беше упознати ово чувено меето, а осим свега ноклонптп се Његовој Светостп српском Патријарху, преузвпшеном господину Георгију БранковиИу, некадавем опће омпљеиом и заслужном потпредседнику свом. Ваља знати, да је Његова Светост, као Темпшварски епискои. на предлог тадашњег министра Трефора, био бпран за нотиредседника истог удружења и да је једном приликом својпм товором на конгресу у Бузјашу изазвао велико допадање п одушевљење, као што ппсаху мађарскп листови пз онога доба. Др. Павловпћ известпвши о овом Његову Све тост и добивши нозив, доиратпо је у прошли четвртак пре подне гореспоменуте госте у натријарашку резпдепцпју. Његова Светост благоизволео је врло љубазно прпмитп своје госте, у престоној дворани, међу којима и старнх нознанпка беше. Минпстарскн саветнпк, пресветлп г. др. Фодор, поздравпо је Његову Светост у дугачком, изврсном и значајном говору. У пме све дружине изјавио је дубоко поштовање према лпчности Његове Светости, која ужива опћу снмпатију и опћи углед у свој пространој држави, он се клања лпчностн Његове Светостп, који је украс Цркве православе, али украс и велики ослонац и Државе, клања се особито и оном достојанству, које Српски Патријарх носи, достојанственику једне моћне и велпке Цркве. Радује се да може поздравити Његову Светост у ванредиој снази и здрављу, и жели Његовој Светости још дуго нотпуна здравља и жпвота, на корист Цркве п Домовпне II на радост ноштовалаца Својпх. Његова Светост благоизволео је благодарити у језгровитим речима на пажњи п посети, којом га чланови Њему омиљеног Удружења обрадоваше, позвао је све, да му буду милп гостп, желећп им, да се у дому Његову добро осећају, да се на путу којп предузимају корпсте и здравп и чили својнма домовпма поврате. Прпдворно свештенство провело је госте, показавши и протумачившп им све оно што је знаменитије. Велико нзненађење и задовољство беше овладало међу свпма гостпма ради усрдног нријема од стране узвишенога Домаћпна н предусретљивости домаћих члапова у резиденцпји. Све штО вндеше п познаше, изазпвало је у њпма истинско допадање и нохвалу. За трпезом, која беше сјајна, владало је велико одушевљење. У многобројним здравицама пзлпвало се нрпзнање п ноштовање према узвншеном Дома-