Srpski sion

бр . 36.

„ђРПСКИ сион. 4

С тр . 575.

години, и кад не бп било преступне године, онда би носле сваких 7 година бпо исти ред. Али како цреступне године кваре тај ред, јер оада има један дан више, то онда мора и једно слово бити више. Фебруар у месго 28 дана има 29 дана. Те тако одношај између недељних дана и дана у години неће бити исти свакнх 7, него сваких 4 пута по 7 година или тек после 28 година. Недељних слова има седам и ово су: Д, Е, Г, Д, 6, 3, 3. Како код нас почиње дрквена година са 1. септембром, то се онда недељна слова пишу уз дане, иочевпш са 1. септембром, у обратном реду тако да на 1. септембра пада слово Л, на 2. септ слово 3, на 3. септ. 3, на 4. септ. слово В, на 5. септ. слово Д, на 6. септ. слово Г, ча 7. септ. слово К. и т. д. и то све иде тако до 29. фебруара када иада слово Е. Но на 1. март не пада слово Д него Г, или оно слово, које је било 28. фебруара и онда иде даље својим редом све до 31. августа. Бива, да оваким размештајем слова која означују недељу, не иду слова у обратном реду, него у нанред н. пр. ако је прве године било недељно слово Д, друге ће бити К, треће Г. Ова слова ступају у употребу 1. марта и онда у 4. иреступној години, пошто до марта имамо један дан више, недељно слово неће бити Д, него 0 т. ј., ни и преступној години неће бити два недељна слова, него ћемо једно изоставити и узети друго следеће. То по нашој системи може да буде, јер код нас није 24. фебруар иреступни дан, као но Григоријанском календару, него 29. фебруар, дакле уметнут је баш онде где се недељно слово мења. Н. пр. 1896. годнна је била преступна година; а 1895. г. је недељно слово било 3, на ипак за то недељно слово после 1. марта 1896. није било 3, него Л т. ј. последња недеља у меседу фебруару била је 25. и тако је 29. фебруара био четвртак, а најближа недеља је пала на 3. март, на који дан долази слово Д, те с тога је 1. марта недељно слово било 3. По Григоријанском календару недељна су слова ово: А, В, С, Б, Е, Г, Сг, која такођер иду обртним редом. Ако које године 1. јануар падне у недељу, па пошто је тај дан обележен са А, то ће увек оног дана бити недеља на који пада А. Узевши да је проста година, онда ће и о 31. децембру бити не-

деља, а идуће године биће недеља 7.јануара, где долази слово 6, ко.је ће означаватп целе године недељне дане Треће године ће бити недељно слово Е, или недеља ће пасти већ 6. јануара. Четврта је година преступна и те годпне ће прва недеља у јануару пасти на 5. јан., а недељно слово ће бити Е, али само до 24. фебруара, јер по латинском рачунању 24. фебруара траје 48 сати или у престуцној години 24. фебруар траје два дана, те за то и недељно слово иде са једним напред. Или, ако је до 24. фебруара било недељно слово Е, то ће онда од идућег дана (т. ј. лајички рачунајући од 26. фебруара) у преступној години бити недељно слово Б. То бива за то, што је овде уметнут дан и то тако, да он истина не добија број као остали дани у месецу, али он ипак има своје место међу недељним данима, Сад имамо још један циклус за рачунање времена, који се зове индикт и који траје 15 година. Код нас ночиње 1. сентембра, а код Латина 1. јануара. Рачунање времена по индиктима заведено је 313. године на место олимпијада. Из овога, шго смо до сад рекли, може се од прилике видети у колико се и где се разликују два календара: у Јлијански и Григоријански; а сад ћемо да изнесемо, како мисли Емил Мелес, да би се те разлике могле уклонити. а да се не повреди дрквено правило и ред у нашим дрквеним књигама. Ово чинимо највише стога, да би изазвали кога од наших стручњака, дарекне своје мњење, у том питању. Као што напред споменусмо, о замени старог календара са новим, говори се на више страна. Сви држе, да је најзгодније да се то учини 1900. године, а то за то, што онда наступа од 1. марта диференција између два календара за 13 дана. Тога се држи и Емил Мелес, али он предлаже, да се то почне још ове 1899. године и то у месецу октобру и новембру, наиме да се после 26. октобра, т. ј. св. Димитрија, одмах сутра дан напише 8. новембар т. ј. св. Архангел Михајло* и онда би св. Архангел Михајло празновао већ по Григоријанском календару. 1899. године је код * То би цо нашу ори. прав. цркву би.чо незгодно и немогуће, јер ми имамо свечара 30. октобра на св. Мрату; 1. новембра на Врачеве, 3. новембра на 'Јаурјјица, те би ти свечари, по овом предлогу, морали отпасти ове године.