Srpski sion

В р . 41.

претрес питање о избору свештеничких посланика на народно-црквеном сабору. Известилац протојереј Димишријв Руварац, прочитао је свој предлог за одлуку што смо га напред саошитили. Против иредлога говорпли су јереји Сшеван МоловиЛ, Дамјап ПрерадовиЛ, Богдап ДејаповиК, Радослав МарковиО, и протојереј Уроги ЂуриЛ, за предлог протопрезвитер Јован ЈеремиИ. Говор овога, који је трајао од 1 ! 2 \2 до после 1 сахата после подне, саслушан .је с највећом нажњом и запетошћу, и учинио' је силан утисак. Говорник је при свршетку говора био поздравд-ен бурним усклицима Живео. Прву ноловицу овога говора доносимо у овом, а другу половицу донећемо у наредном броју. Као што дознајемо биће та.ј говор и засебно отштампан, те га преноручујемо не само целоме нашем свештенсгву, него свакоме ко се иитањем изборнога реда хоће да бави. У том говору додирнута су и друга нека нитаља и мисли, које засецају у нашу автономију. Пошто је и известилац протојереј Руварац узео завршну реч у личним неким нримедбама, завршена је ова значајна дебата иосле 2 сахата носле иодне, те заказано гласање. Настала је дебата о начину гласања. Неки (мањина) хтели су тајно, већина пак јавно, наглашујући, да свештенство у оваком велеважном питању треба да своје убеђење јавно призна и исповеди, а не да се свога убеђења стиди или ради њега. боји. Након дуже, не баш мирне дебате, иристала је већина — само да се до гласања дође — и на тајно, писмено гласање, које је отпочело и мирно текло. Гласало се „за измену" и „против измене" (изборног реда) предложене у предлогу протојереја Руварца. Са највећом запетошћу очекивао се свршетак гласања, а грозничавом радозналошћу резултат истога. Пошто је изабрани скрутинијум обавио свој посао, прогласио је председник резултат, по којем је предано свега 67 гласаница, од ; којих је 48 „за измену" а 18 „против измене" ; а једна гласаница предана је са: „не". / Пошго је председник ирогласио, да је тиме примљен иредлог протојереја Руварца: „да се изабере један одбор од 3 лица, који би имао зготовити и поднети високославном Саборском Одбору представку за први до-

идући црквено-народни сабор, и да у њој иште измену данашњег изборног реда, која би се у томе састојала, да свештенство само, без сутицаја народа бира својих 25 заступника, као што их је бирало од 1708. до 1872.. а подједно да исти одбор ову одлуку, заједно с преставком за сабор достави преко РБегове Светосги свој високонреосвећеној г. г. архијерејима у карловачкој митрополији с молбом, да је доставе свештенству у својим епархијама, те да је и оно усвоји и подупре, односно да се изјасне о њој"; закључена буде седница у 8 сахата после подне и наставак исте заказан за ] 1 2 б после подне. У настагио је збор свој рад. У одбор за састав представке, која ће се у смислу примљенога предлога протојереја Руварца имати подастреги, изабрани су нредлагач протојереј Руварац, ректор богословије протојереј Јован ВучковиК н протојереј Ваоилије НиколајевиЛ. Изабрани у тај одбор протопрезвитер Јован ЈеремиЛ захвалио се на избору. За тим се ирешло на претрес предлога нод 8. тачком пословног реда означених, а које су појединцп свештеници збору пријавили и поднели бар 24 сахата ире него што се исти отворио. Предлог протопрезвитера Јована Јереми• %а, који је гласио: Предлог за одлуку Архидијецезалнога епархијскога збора сазванога за 6. (18.) октобра 1899. у Митровици. „Са разлога, што у краљевинама Хрватској, Славонији и Далмацији интерконФесионални одношаји законом нризнатих хришћанских вероисповести нису још ни данас уређени автономним законима тих краљевина, него се равнају и нресуђују но законима и наредбама изван автономног земаљскога законодавства носталим, што патријотска љубав овога збора не може да доведе у склад, нити са значајем домовинске нам автономије, нити са узвишеним задатком домовинскога автономнога законодавства; са разлога, што се постојећи закони и наредбе, у области номенутих интерконФесионалних одношаја, сасвимпротиве великом