Srpski sion

Б р. 4^.

„ОРИСКИ (ЈИОНЛ

С тр . 691.

се састоји та дужност — није теншо рећи. Добра дјеца угађају оцу своме, јер је то дужност детиња. Хришћани су такођер дјеца Божја, због чега и призивају у молитви Господњој к Богу; „Оче наш". И за то ко хоће да је Хришћанин, онај мора угађати Богу и бригу како ће му угодити, мора држати за свакидашњу и најважнију између свију брига својијех. Тек богоугоднијем животом може показати Хришћанин да је достојан звања хришћанскога и да је прави иошљедоватељ Госнода Исуса Христа, који је увијек само оно чинио, што је угодно Богу. Но уза то добиће он и према високоме звању своме од Бога за богоугодан живот свој и велика добра. Баш као год што воли отац дјецу која му угађају, тако воли Бог Хришћане који њему угафају, и даје им тасење душе и вјвчан живот. Та велика добра не могу се постићи иначе разма угађајући Богу. Еле, уга/Јаши Богу и шијем иосшиЛи сиасење душе и вјечан живот таква је дужносг, коју мора извршавати сваки Хришћанин, јер је доноси са собом звање хришћанско. Ту дужност баш је и имао на уму апостол, кад вели Хришћанима: молим вас дакле ]а сужањ у Тосиоду, да се владате као што ириликуЈв вашему звању у које сте иозвани." Но да можемо угодити ма коме, потребно је да познајемо лице, коме желимо угађати, а и вољу тога лица. Тако исто желећи угађати Богу морамо и њега познавати, а и знати свету вољу његову. Томе нас учи иримјер Фараонов, који одговори Мојсију кад му овај рече, е Бог заповиједа да иусти народ израиљски из Мисира: „ ко је Госиод да иослушам глас његов, и иустим Израиља ? Не зиам Госиода нити Лу иустиши Израиља*. Тијем је одговором Фараон јасно показао, да Богу не може угодити онај човјек који га не иозна. Али Бога није впдјео нико никада. Он живи на небу, а ми на земљи, а ријечи, које роче Исус Христос Јудејима о Богу — „ни гласа његова кад чусте, ни лица његова видјесше а — тичу се и нас И ми никада не чусао гласа Божја, нити лица његова. Па како онда можемо познати Бога и научити се ономе, у чему му морамо да угађамо? Има људи који веле: „ нема Бога". Такве л.уде назива псалмопојац Давид безумницима. Онп онравдавају своју безумну ријеч тиме, што

нико не видје Бога. Истина је — Бог је невидљив; али га ипак можемо оиажати , а на који начнн, сада ћемо показати. У I. глави 19. стиху посланице к Римљанима нише: „јер шшо се може дознаши за Бога иознато је њима: јер им је Бог јавио". На тај се начин сакривепи и невидљиви Бог сам ошкрио. Како он то учини показује стих који долази одмах за тијем: г Јер шшо се на њему не може видјети, од иосшања свијета могло се иознати и вид]ети на створењима, и његова вЈечна сила и божапство, да немају изговора " т. ј. не могу се правдати да не знају Бога. Овдје се вели за незнабошце да су они. и ако не знајући Бога. могли га иознати, јер је Бог доста јасно открио своје сакривено биће иреко својих створења. И заиста размислимо тек о овом неизмјерном свијету, о сунцу, мјесецу и милијонима звијезда, од којијех су многе милијон пута веће од наше земље, зар да се посматрајући тај неизмјерни свијет не морамо да запитамо : ко шо створи? Замислимо си ма какву зграду; могаше ли она постати сама од себе? Не, њу Је безусловно морао подићи ма ко, н. нр. градитељ Зграду само видимо, но градитеља не видимо, иа ипак не сумњамо у то, да је градитељ морао саградити ту зграду. А зар даје онда могао полати сам од себе овај свијет — та силна творевина Божја? 0, никада! Кад је потребан градитељ код изградње мале зграде, онда је куд и камо више иотребан Творац, да ностане свијет. И тако биЛе свијета доказујг биЛе Божје, а биКе видљивог шворења — би~Ив невидљивог Творца. А томе нас уче и ове ријечи апостола Навла: г јер сваки дом треба неко да начини, а ко р све створио, оно је Бог и . Баља тек посматрати овај свијег очима духовнијем, па ћемо онда безусловно угледати у њему сакривена Бога. Блажени Августин, велики отац црквени, нрича о себи ово: „Једаред хтједох да сазнам гдје лп се и на ком мјесту налази мој Бог. Питао сам земљу: реци ми, земљо, гдје је мој Бог? Она одговори и рече: ја нијесам твој Бог. И све што се на њој налази одговори ми то исто. Тада запитах море и све дубљнне и животиње његове: гдје је мој Бог? И они ми рјекоше: нијесмо ми твој Бог, тражи га више нас. Питао сам лаки ваздух: гдје је Бог мој ? И ваздушни простор са свп-