Srpski sion

Бр. 43

„СРЈЈОКИ

СИОН."

Стр. 693

зна.ју Бога неопходно је, да се Бог сам неносредно открије људима. Видљива природа и савјест нијесу достатни у томе погледу, већ могу послужити тек као припомоћ нека за истинито богопознање. које морају да позајмљују људи из непосредног откровења Божјег. Истинитост нашијех ријечи поткрјепљује историја, која нам показује да су тек ондје правилно познавали Бога, гдје се он сам непосредно јавио људима, Којијем се начином открио Бог људима сам непосредно ? Одговор на то питање даје нам апостол Павле у овијем ријечима: „ Еог, који је његда много тута и различниуем начином говорио оцевима иреко иророка, говори и нама у пошљедак дана овијех иреко Сина, којега иостави нашљедника свему, кроз коЈега и свијет створи". Еле, Бог се сам открио људима ријечима својима ; он им говораше. Но људи су већином грјешни и због грјешности своје не могоше сви чути ријечи Божје непосредно од самог светијег Бога. Познато је н. пр., да су Израиљћани, дошавши гори Синајској и чувши глас Бога који сиђе на гору, говорили Мојсији: „говори нам ши и слугиа&емо; а нека нам не говори Вог, да не иомремо". Ето за што бијаху имеђу свију људи позвани тек неки праведни и Богом освећени људи да чују ријечи Божје и предају осталијем људима. Такви људи бијаху, по ријечима апостоловијем, у старини пророци, као н. пр. Мојсија, Илија, Исајија и т д., преко којијех је Бог често говорио народу јеврејскоме. У пошљедње доба говорио је Бог људима преко Сина својега, Господа нашега Исуса Христа, којијем он све створи, и кога и као човјека учини нашљедника свему. Али не бијаше ни ријеч једипо средство откровења Божја, По ријечима аиостоловијем открио се Бог људима још многијем другијем начинима. 0 тијем начинима говори сам Бог у књизи Бројеви, глава 12. стих 6 — 8. овако : „Чусте сада ријечи моје: иророк кад је меру вама, ја Ку му се Госиод јављати у утвари и говориЛу с њим у сну". Овде се усмена ријеч Божја јасно разликује од другијех начина његова откровења, а таквијем се начинпма називају утваре и снови. Утваре су иојаве или виђења у којима је Бог откривао себе и вољу своју; такве су утваре: љествица до небеса, огњена купина, која не изгара, иоњава са животињама чистијем и не-

чистијем и т. д. Исто је тако говорио Бог са људима и откривао им будућност у сновима; такви су снови Јосифови, Фараонови, Навуходоносорови и т. д. А да су све, што рекоше пророци и што рече Исус Христос, заиста ријечи Божје, види се јасно из светога иисма. ПГго се тиче пророка свето нам писмо свједочи, е бијаху они тек в.јесници шш уста Божја. Тако н. ир. кад Мојсија, тај ирви пророк Божји, јави Јеврејима да их жели извести из Мисира, не говораше он сво.је властите ријечи, већ ријечи Божје. Бог се јавио Мо.јсију у пустињи Синајској и из огњене купине заповједи му да то јави Јеврејима. На исти начин свједочи и Исус Христос да су ријечи које им говори, ријечи Божје, ријечи Оца његова: „Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме иосла он ми даде заиовијест, шта Лу казати и шта %у говорити*. Те божанствене ријечи своје рече Христос својијем аиостолима, заповједивши им, да их проповиједају по свем свијету. „Ко вас слуша ", рече он о проповједи аиостолској, „ мене слуша и ко се вас одриче мене се одриче, а ко се мене од■ риче, одриче се онога, који је мене иослао". Тијем показа Исус Христос јасно, да су ријечи апостолске по важности својој потпуно једнаке властитијем ријечима његовијем и да онај који слуша ријечи аиостолске, слуша његн самог, а ко не слуша ријечи апостолске ни њега самога, а не слушати њега и ријечи његове толики је гријех, колико не слушати Бога и ри.јечи Божје. Ето за што су и сами апостоли јасно осјећали и иризнавали, е бејаху они тек посланици, вјесннци Божји. и да не ироповиједаху своју властиту. људску науку, већ ријечи Божје. „Тога ради и ми захваљуЈемо Богу неиресшано'''' , писаше апостол Савле Солуњанима: Ћ Што ви иримивши од нас риЈечи чувења Божјега; тримисте не као ријеч човјечју, него, као што заиста јест, риЈеч Божју*. На тај начин можемо ми Бога познати и научити се како ваља да му угађамо иосматрањем видљивим ирироде, из гласа сав. ести наше. а поглавито из ријечи Божјих. које нам се дадоше преко пророка јединородног Сина Божјег, Господа нашег Исуса Христа и његовијех светијех аиостола. У чему се састоји дужност звања хриш-