Srpski sion

Бр. 51.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 823.

витез дрзгоме: .„Брате, Гљебе, реди да веслају, да помогнемо сроднику нашем Александру". Послије тога исчезе видјење и обрадовани Филип отрча и исприча св. Александру шта је видјео и чуо. Појачан тим видјењем у нади на помоћ с небп, нападе св. Кнез тог дана Шведе. У пркос своје многобројности и храбрости бејаху они ипак потучени и морадоше срамотно побјећи. На бојном пољу остаде их толико, е је свакоме јасно било, да је та побједа дјело свемогуће помоћи Божје, и сви једнодушно прославише Бога. који брани праведне и оне који полажу на. њега сву наду своју. Па за то и ми, вјерујући у свемогућег Бога, сваки пут, кад нас стигну невоље, морамо своју наду полагати на Бога и од њега јединог очекивати помоћи. „ Блажвни сви, који се уздају у њега". Шта ми исказујемо кад велимо да је Бог свемогућ ? Какву нам утјеху пружа та истина да је Бог свемогућ? На што нас побуђује та истина? Породично васпитање и школа. од дра Штекла превео Милан ПоповиЂ 0 двјема стварима треба да расирављамо прво о праву родитељског кућњег васпитања и родитељског права на васпитање; за тим о почетку школе, и њезиног одношаја Фамилији. а.) Право и дужност родитељска к васпитању. 1. Природни су васпитачи детињи родитељи. Њих треба на првом мјесту сматрати за природне васпитаче, како по закону нриродном тако и но наднриродном хришћанском закону. а.) По нриродном закону. Родитељи но нриродном закону треба да се за дјецу брину. јер су они њихови родитељи; не треба да их остављају сам себи, већ да шта више све и сва чине, што је иотребно, да тиме дјеца иолуче такав развитак п изображење, које им иомаже, да кад дођу у доба зрелости, да могу нанредовати у животу, и да могу иснунити своје временито и вјечно одређење. Породица је ирво и иочетно друштво; дијете ступа у нородицу чим се роди; на тај начин васиитање ирипада породици, бригу о њему на нрвом мјесту воде родитељи. б.) По хришћанском закону. Посредством вјере и богоугодна живота проглаеио их руски народ за свеце, а руек* црква сдави им номен 24. Јулија. Примједба преводиочева.

тајне браке родитељима је повјерена, по редовлаштења на умножење човјечијег рода, уједно и васиитање иад дјецом, која произлазе из брака. Јер право дјецу рађати, појмљиво је за родитеље само под тим увјетом, да се они такођер за дјецу брину, и да их васпитају. Царство Божје с новим члановима умножавати. ето тоје циљ хришћанског брака, и тај се циљ само тиме постизава, да родитељи не само роде нове чланове царства Божјег, већ да пх такођер васпитају за царство Божје. Дакле тајном браком родитељима је повјерено такођер васпитање, и то је Бог, који га поверава. Као што је то Бог. који посреством цркве сиаја свезу брака између мужа и жене, то је исто тако Бог, који у тајни брака обадвома новјерава васнитање над њиховом дјецом. Како ради тога васнитање има заиста релогпозан карактер, то је и повјеравање његово родитељима с гледишта хришћанског религиозан акт. 2. Али ако је то тако, тада родитељи помоћу нриродног и хришћанског закона пмају такођер право на васнитање евоје дјеце. Јер кад природни закон ста^ља васиитање д јеце у нородицу, и на тај начин повјерава родитељима као главама породице васпитање над дјецом, то он тиме даје и родитељима право на васгштање, и заповједа свакоме да то родитељско нраво поштује. То важи такођер и за наднриродни хришћански закон. У том праву, дјецу рађати, које су родитељи кроз тајну брака добили, састоји се уједно и то право, еа своју дјецу вапитају. Васиитање над дјецом повјерено је у тајни брака од Бога родитељима. Али кад им Бог иовјерава васпитање, то им Он тиме уједно даје и право, да га иснуне, и зановједа свакоме, да ноштује то право родитељско. 3. У том случају родитељи се не смију туђити тог права. Они га не смију нануштати; јер то јеистинито право родитељско, јер се оно већ садржи у појму родитељског авторитета као таквог, и такво истинито ираво не смије се никад драговољно напуштати Али то им нраво несмије никаква моћ против њихове воље одузети. То би значило дирати у нриродни и наднриродни закон, који је од Бога постављен, и који то не може никоме дозволити. Право родитељско на васиитање своје дјеце исто је тако ненрикосновено као и свако друго право. 4. Али с правом на васпитање родитељи су узели на се уједно и дужност васнитања. И то