Srpski sion

В р. 4.

„СРПСКИ СИОН."

Стр, 51.

вели ап. Павле: вгда пршдЕ кончнна л^ктл, нсс/М Бсгх ск1нл свссгс вдинсрсднлго, рЛЖ 5 длежлгс цј Ж(НК1, да просвети оне, који су у мраку и незнању, дл подзлкцжнма покорене греху — искВпитх и оне, који су Бога одбацили приведе Оцу небесном дл ксмнскленје коспр'пшелЈх (Гал. 1\\ 4. 5.) Зато је овај празник данашњи, љубазни моји, најрадоснији и најзначајнији по нас, јер славимо успомену на избавлење наше од окова греха, успомену на повратак наш у слободу и поновно посинење Вогу. Бегелиса 1ер8сллили, торжествЗнте всн лкјвацјш ОУ ц ^ нл . . . лмлденецх во рлждлетсА . . . дл ликовстк^етх укс вса твлрк и дл игрлетх, цјвновити во I« прТиде ХрТстосх н сплсти д8шк1 нлша . Зато се радујемо том великом празнику, празнику мира и љубави сви без разлике, као она невина и незлобна дечица, па у тој радости нашој уносимо у куће наше — по старом српском обичају — сламу божиЛну, да нас потсети на то, да је на слами лезКао новоро^ени младенац у вертепу Витлејемском, — ломимо чесницу зарад здравља и породичне среће наше, месимо колач, палимо воттаницу и појимо умилну песму ан^елску Сллвл во вкнЈини)(х Еогб и нл зе/или лшрх са осталим дивним црквеним песмама, у којима црква слави преславно рођење Христово. Но славећи данас Бога за овај мир, који је Он даровао свему роду људском на земљи, пославши на земљу свога сина јединца, треба да смо на чисто са собом, љубазни моји, да ли доириносимо ми сваки од своје стране по нешто, да се тај благословени мир међу нама одомаћи и учврсти и да ли се користимо благодатним плодовима његовим? Син Божји измирио нас је с Богом, када је за нас и себе самог принео на умилостивећу жртву, пружио нам је и средства помоћу којих можемо се од грехова очистити, указао нам је и начин како да постанемо права деца небеснога Оца, па ипак колико нас је, који се трудимо да богоугодним животом нашим угодимо Богу ? Приступамо ли у црквом одре^ена времена св. тајни покајања и причешћа, чинимо ли добра дела по могућству нашем, као што то

од нас Бог захтева? Испитајмо себе и савест нашу, да ли не војујемо и ми против Христа, не гњевимо ли Га својим делима, исто као они, *који су живили пре рођења Бзегова? Син Божји, давши нам свпма једну веру, установивши једно крштење и остале св. тајне и заповедивши нам да љубимо друг друга —- сјединио нас је све као браћу у благодатном царству свом, царству мира и љубави! Па ипак има још и данас ме^у нама врло често несугласице и распре, злобе и зависти, пакости и неслоге, и осталих порока, баш као у развратном добу пре Христова доласка. Где је она света, нелицемерна узајамна љубав, која треба да нас мефусобно спаја и везује? Где је оно' снисхођење друг другу, праштање увреда и љубав према својим непрпјатељима ? Али знајте, да је прави мир и задовољство могуће само онда, ако сви без разлике будемо испуњавали обвезе своје; — ако нас у делима нашима свагда истина и правда, великодушност и некористољубље руководи; — ако што више будемо радили за опште добро, не будемо себични, већ увек спремни и готови за општу корист и на сваку жртву, прави мир и задовољство јесте онда, када не само меЈју појединцима, већ у целом људском друштву престала буду сва тајна и јавна непријатељства, сумњичења, омаловажавања других, насиља, злобе и пакости, непоштовања старијих и др., а место ових овлада међусобна љубав,поверење, слога, поштовање власти, уважавање старијих, покоравање законима и црквеним п грађанским, једном речи ако живимо у свему онако, како од нас Христос захтева и његова света вера православна. Па имајући све то на уму, љубазни моји, питам Вас, да ли би могли данас принетп достојнијег и лепшег дара Спаситељу нашем од тога, ако сви једнодушно обећамо, да ћемо се свагда покоравати светој Вољи Бзеговој, да ћемо свагда верно испуњавати дуж.ибетн- и ' чзбвезе наше, које нам нала^г/'ЈЈСфа: и, црква православна; — ако буДемо Чр ие примеру I ■"> I -Л'