Srpski sion

С тр . 218.

„СРПСКИ СИОН.-

бр . 14,

говор са амвона. 0 чему ће свештенство имати известити како своје црквене општине и месне власти писменс, тако и верне у цркви са амвоиа, на 8 дана у напред, те их позвати на учествовање у тој прослави. 0 чему нека пречасно то протопрезвитерско звање подручно свепггенство знања, равнања и извршења ради изкестити не пропусти. Из седнице Арх. Конзисторије, држапе у Карловцима 28. марта (10. априла) 1900. Архидијецезална Конзиеторија.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. 0 хришћанетву и вјери хришћанекој. ЕКСОРТАЦИЈА У ГОГЊОЈ ГИМНАЗИЈИ КАРЛОВАЧКОЈ 27. ФЕБРУАРА 1900. (Свршетак) Неки хоће дакле да вјерују само оно, што докучити и разумом схватати могу. Васоп је рекао: Човјек заиста баш ништа не разумије. А да ли разумијете сушгину материје, шта је фирмаменат, живот? Послије хиљаду истраживања стојите ииак увијек на ономе мјесту, с кога сте ношли; тајна је око вас; увијек је једно питање, на које не знате одговорити; увијек је једно „зашто" које ненознатим остаје; у сваком друштвеном норетку, у сваком низу чињеница пред очима вам је оно, што се докучити не може. Како ли смо немоћни, да ријепшмо те тајне природе, а овамо се лаћамо, да ријешавамо тајне религије. Али — тајна је печат, који Бог удара на дјела своја; ретигија без тајана ништа не вриједи, јер нема биљега Божанства и узвишене величине Бесконачног. Јадна би то религија бвла, коју би потиуно схватити могао разум човјечји! То једино доста би било, да је одбадимо, да кажемо, да није дјело Божје. Савјетују неки учитељима дрквеним, да се окану догмата, па да само хришћански морал проповиједају. Може ли се иак проповиједати морал, кад га од догмата одијелимо ? Може ли се говорити о стрпљењу, љубави нрема ближњем, о самопрјегорењу ономе, који не вјерује у Бога и живот вјечни ? Воззие!; каже:

„Право вјеровање основ је правог живота". Као што би се срушила кућа без основа, тако би се и морал без религијозног основа срушио. Два су нам морална закона пред очима: хришћански и филозофски. Хришћанска је заповјест: „Љуби и непријатеља свога!" Да ли ова заповјест почива на природном закону ? Пикако, јер овај учи: „Око за око, зуб за зуб". Хришћански морал почива па догмату праштања, милости и љубави Божје. А да ли је сад довољан филозофски морал? Није, јер он нема санкције, нема вјере у будући живот са казном зла и наградом добра. Данас, откад се проповиједа автономни морал, говори се о некој моралној кризи; чују се гласови, да се више незна, на каквој да се основи зида морал; тврди се, да модерни морални системи не могу издржати критике здравог разума, а како би другачије могло и бити, када морал од вјере одијељен нема и не може имати стална иравда. За то и видимо данас потајне и рђаве намјере код склањања уговора, мало вијерностп у нријатељству, и никаква иоштовања части и невиности. На пошљетку многе људе одвраћају од вјере политичке предрасуде, да се тобоже вјера не слаже са иолишичком слободом и да је вјера више наклоњена тиранији. Прије свега политика и религија двије су засебне области. Вјера пак и слобода рођене су двије сестре, које је родио Христос на крсту. Прије није било слободе нити у Риму, јер патрицији и трибуни народни често пута нијесу били ништа до ли тирани, нити у Атини, која се ослањала на остракизам, нити у Шпарти, нзвиканој са нечовјеччог поступка са хелотима. Осим тога и Римљани и Атињани и Шпартанци, сви без разлике, бијаху робови државе. Исус Христос пак, јавивши се тијелом у свијету, учи, да су сви људи без обзира на положај и род потпуно међу собом једнаки. Онда би основано царство једнакости и слободе, кога је члан сваки вијерни хришћанин. Колико ли је онет било касније светитеља, који се нијесу устручавали кнезовима н краљевима казати истину у очи, када је требало бранити ствар биједних и потиштених ! Нема ниједне слободе, која није никла под егидом вјере хришћанске. Сјетите се само великих оних слобода народних, слободних оних градова, како су цвјетали и напредовали у Средњем вијеку. Разгледајте