Srpski sion

С тр . 224.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 14.

Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другим изворима ради Ст. С. Илкић. (Наставак) Оснлћникх. — Сочелником се назпва у Русији дан у очи Рођења Христова, и дан у очи Богојављена. Назив овај долази од речи сокх, из разлога, што је у поменуте дане забрањено зготовљавање јела с машћу и маслом, те уместо њих Руси зготовљавају храну за дотичне дане посну п зачињавају је соком од неке врсте семења. У нашем народу, дан у очи Рођења Христова назива се Вадњим Даном, који назив по свој прилиди долази од глагола бдити, будући, да нравославни Хришћанк, подобно Витлејемским пастирима, ваља да пребдију целу ноћ у очи Рођена Христова, сећајући се овог важног догађаја и појући славу Богу вишњему и хвалу на земљи Рођеноме. Дан у очи Богојављења назива се Крстовим Дапом, по свој прилпци за то. што се на тај дан свети — закрштава — вода и њоме се крстообразно шкропе Хришћани и домови њихови. Оарчица. — Осим покривача, којим се покрива св. престо, сарчицом се још назива у цркви и архијерејска или свеппеничка одећа, коју ови употребљавајуј само при освећењу храмова, По облику својем, сарчица је нека врста белог стихара, зготовљена је од белога платна и облачи се поврх свију осталих свештеничких одећа. Сарчица се облачи зарад тога, да би се при умивању св. престола, у чистоти сачувало свештено одело у које су свештена лица обучена. (Ср. Катасарка). Отавропима — је грчка реч и долази од сгсаирод — крст, и — иосшављам, утврђујем, намегитам. Према томе охтрстгјукх куквално значи подизање, утвр■ђивање крсша. Но ова се реч обично у другом смислу употребљава, који је у осталом веома сличан и близак буквалноме смислу. Крст се поставља при оснивању сваког храма — на оном месту, где ће иресто стајати — али се ово постављање крста не назива ставропијом. Ставропигија је постављење, односно нодизање крста уз један храм или манастир, које се (подизање) врши по изричној наредби

патријарха или св. Синода, за знак да се тај храм или дотични манастир пзузпма испод власти и управе епархиског архијереја, те се стазља под непосредну управу патријарха или св. Синода. Због тога се дотичнп храмови и манастири називају ставрогшгијалиима. 0 т е п е н н К1 — су антифони, што се поју на недељним јутрењама; они су с тога тако названи, што им је садржина позајмљена из 119—123. псалма, који имају натпис „п-кснк степенеи". (в. Днтифонх). ОтУ^дрк (ат^арсоу) — је дугачка свештенсг одећа с рукавима, која покрива цело тело осим главе и шака. Сгихар је оића одећа за чланове клира, ночињући од чтеца, иа свршујућп с епископом. Стихар нам преставља чистоту и невиност, која треба да одликује служитеље црквене и потсећа нас на светло одело, у којем су се анђели Божји јављали људима. Презвитерски и архијерејски стихар назива се и иодризником, јер се он навлачи испод свију осталих освећених црквених одећа, које односном чину припадају. И ако између стихара које облаче чтеци и ђакони и нодризника у суштини и значењу нема никакве разлике, ипак по спољашњости постоји међу њима нека разлика. Стихари за чтеце и ђаконе обично се зготовљавају од оне исте материје, од које се зготовљавају горње презвитерске и архијерејске одеће, док се међутим подризници праве од платна или свиле. Осим тога рукави на стихарима чтеца и ђакона су пространи, а на подризницима су мало ужи и удешени су тако да се удобније могу помоћу наруквица стегнути. Често се подризници презвитерски украшавају пругама од трака, које означавају струје крви, која је текла из рањеног тела Спаситељевог; ван тога на, архијерејске подризнике зашивају се с нреда украси од трака, који се називају гаммаша или исшочници, и означавају благодат учења и друге благодатне дарове, који се преко епископа на верне излевају. О т I х и () а — о-лугјоод — стихотвории, у стиховима наиисани', у средњем роду у множини — та ат1)<чра — значи оно, што )е у сшиховима наиисано или стихотворење, иесма. У црквеном јешку, под стихпром се подразумевају песме, које су садржином својом прилагођене успомени догађаја које светкујемо, односно у којима се прославља свети-