Srpski sion

Б Р. 1б.

,СРПСКИ сион. а

СЈТР. 303.

ског богословског училигата карловачкога у тој непоколебивој нади, да ћемо добро дело учинити за своју свету цркву, јерархију, поверено Нам љубазно стадо — православни српски народ — и драгу отаџбину. Свевишњега и Свемогућега Творца молимо, да заштити ово дело руку човечјих и излије пребогату благодат Своју на све нараштаје, који буду учасници овога скромнога завода, те да у сваком од њих задобије црква и нову снагу, а нарочито да отуд поникне и рашири се моћна веза непромењиве и непомућене ме^усобне љубави између јерархије и народа до послетка... Освећен и положен је пак овај темељац — камен за сретне владавине Нзегова царског и апостолског краљевског Величанства цара и краља Франца Јосифа Првога, када бејаше кр. уг. министром-председником преузвишени господин Коломан Сел, баном краљевина Хрватске, Славоније и Далмације, преузвишени господон Драгутин гроф КуенХедервари; кад управљаху православном српском митрополијом карловачком и епископијама српским: потписани смирени архијепископ, митрополит и патријарх Георгије, преосвећена господа: епископ пакрачки Мирон Николић, епископ темишварски Никанор Поповић, епископ горњи-карловачки Михајило Грујић, епископ вршачкиГаврил Змејановић, епископ будимски Лукијан Богдановић и епископ бачки Митрофан Шевић; кад бејаше великим жупаном сремским пресветли г. Петар пл. Јурковић; кад бејаху чланови срп. прав. нар. цркв. саборскога одбора од епископа: преосвећени горе хваљени г. епископ пакрачки, као члан-заменик; од свештенства: г. г. Иларијон Руварац, архимандрит гргетешки и Ђорђе Влаховић, окр. протопрезвитер велико-кикиндски; од световних: г. г. Др. Никола Максимовић и Др. Теодор Недељковић, а заменици им: г. г. Михајило пл. Рогулић и Јосиф Јагић; кад бејаше народноцрквени и патријаршки тајник г. Др. •Лаза Секулић а заменик главнога школског референта г. Никола Ђ. Вукићевић;

када наставнички збор православног богословског училишта карловачкога сачињаваху: г. г. протопрезвитер Јован Вучковић, ректор, презвитер Милутин Јакшић, протосин^ел Иларијон Зеремски, презвитер Јован Живковић и протосин1>ел Др. Георгије Летић, редовни професори ; син^ел Гаврило Ананијев и Душан Јакшпћ привремени професори; Јован Живановкћ и Радивој Врховац гимназијски професори, Др. Васа Максимовић и Павле Миљушевић, као помоћни наставници и кад бејаше начеоник овом граду г. С. А. Јанковић. Дано у -Карловцима на дан светог Великомученика Георгија (28 априла) 1900. (деветстотина) Горе поменути смирени архијепископ, митрополит п патријарх. Георгије БранковиЋ. с. р. Др. Лаза СекулиЋ. с. р. српско-патријаршки и нар. црквени тајник.

Наредбе „Душанова Законика" о браку. (Наставак). Правни историчар МаћејовскгЈ у свом делу : Зкшвсће Весћ1здезс1исћ1е 10 изводи из ова два чланка, да су се до Душанова доба у српској држави још држали норед црквених бракова и грађански, који заосташе из оно доба, кад су Срби у заједниди живели са осталим Словенима, „јер код свих Словена — вели он — и кад су већ хришћанство иримили налазимо грађанске бракове". Томе налазимо потврде и у нашој историји. Тако из живота св. Саве по Доментијану дознајемо да је у то доба у сраском народу било много бракова, који не беху црквом благословљени; 11 а исто ,0 -- 81и^§аг1 ипс1 1856 II. стр. 194, 197—200. 11 Св. Сава, да би боље утврдио народ српски у вери Христовој — као што пише Доментијан — сазвао је одмах по избору своме за епископа српског — 1221. еабор црквени, па је поред осталог том приликом разаслао своје одабране ученике, као протспопе, да по свим крајевима отаџбине „ недостатке ускуњују", да оне, који су се без црквепог благослоеа женили скупљају у цркве, пак да их венчају и благосиљају: старце, средовечне н младе, мужеве и жене и децу рођену у браку без законитог благослова (Гл. Данпчић, — Живот св. Симеуна и св. Саве нап. Доментијан; Ееоград 1865 стр. 243 — 245; те срав.: Гласник