Srpski sion

Б р . 30.

СИОН."

С тр . 485.

као и у недостатку и непотпуности научне основе (У Троједници за комуналне школе од 13. (ХП.) 1895. бр. 17667 односно 10. (IX.) 1801. бр. 9587 наредб. вис. владе, а за вероисповедне школе у Троједеици од 7. (19.) марта 1892. бр. Ш. С. 71 18; види „Службени Гласник" од год. 1895. ком. Х1Т. односно „Сриски Сион" бр. 23 од год. 1892.), која само јецан сат за веронауку заједно са црквено слав. читањем прописује у једно-дво-и троразредној школи, а само у четвороразредној 2 сата недељно допушта, док о новторној школи у погледу броја сати ништа и не говори, то предлажем: а) да се у образложеној нредставци умоли надлежна духовна власт, како би се ускорило издавање што згоднијих веронаучних школских уџбеника и то не само за редовну него и недељну па и средње школе; б.) да иста преко високе владе поради на промени речене научне основе, како би се број часова за веронауку повећао у сваком разреду, без обзира на број учитељских сила, на 2 сата недељно, а 1 сат одредио за изучавање црквеног појања и цркв. слав. читања; да се и у саме читанке унесе по неки саставак религијозно-моралног садржаја, одакле би се још боље ученици упознали са узвишеним идејалима хришћанске религије, са светлим иримерима не само светске него и народне и црквене историје, а тиме дала ирилика учигељу да и помоћу тих саставака помаже свештенику у религ. морал. образовању школске младежи, што и у уџбеницима за опетовницу не битребало превидети; в.) да се уједно и у повторној школи прецизно означи број часова за веронауку, у колико је то у реченој основи са свим из вида испуштено, те и утврди, да ли је и учитељ дужан поред свештеника учити децу црквенословенском језику; г.) да се преко надлежне духовне власти умоли висока влада у погледу комуналних, а виеокославни Школски Савет у погледу вероисповедних учитеља, да иети у сваком логледу помажу свештеника у његовом катихетском раду у редовној и опетовној школи ради религиозног и моралног унапређења школске младежи; д.) да свештенство на вероисповедним школама преузме од учитељства у своје руке катихизацију; е.) најпоеле, да се обезбеди редовни полазак недељних 1,ака и одрасле младежи на веронауку у недељне и празничне дане преко целе године, или код ових последњих бар за време великих годишњих постова. Ш. с разлога, да би се у нас и само проповедништво и ироповедничка књижевност већ једном почела боље неговати, те свештенству у том погледу у многом помогло, а у уверењу, да писмена реч у свези са живом речју може иостићи куд и камо сјајнији и трајнији успех, иредлажем: а.) да се чим пре узнаетоји, како би дошлидо зборника пригодних проповеди од наших већ ирипознатих проповедника као и добрих познавалаца назаренског учења, уз који би у додатку „Српског Сиона" и у виду популарних књижица излазиле красне проповеди, којима би се народ наш с једне стране с учењем своје цркве боље упознао, у вери својој све више челичио, у националној свести снажио, а с друте стране назаренско учење најпопуларнијим начином обарало и њихово нритворство изобличавало; истовремено, а у свези с овим да се најозбиљније норади на оснивању једног фонда за потпомагање богословске књижевности, из кога би се, нарочито с обзиром на радове ове врсте, делиле награде писцима, подмиривао трошак око штамиања, те и беснлатног, или уз најнижу цену, растуривања речених популарних књижица особито по кра јевима назаренством зараженим, а који би се створити имао из 1°| 0 годишње свеоЈтеничке плате, из сталног нриноса црквених онштина, манастира, пз прилога наших великодостојника и осталих родољуба српских те и сталног приноса из неприкосновеног или клирикалног фонда, у коју сврху да се збор обрати засебном предетавком преко своје власти на виеокосл. саборски одбор, односно у своје време и на високи сабор; б.) да се умоли и „Матица Српска", нарочито преко чланова- свештеника, те истих као и чланова књижевног одељења, да што чешће и повеће награде расписује на радове ове врсте, који би се између осталог, у великом броју могли у „књигама за народ" растуривати; в.) да се изда аиел на српску интелигенцпју, српско новинарство, те сриске штамиарије и књижаре, да сваки у рвом дедокругу ио-