Srpski sion

вр . 33

„СРПСКИ

сион.»

С тр . 543.

„Српска Матица", ценећи велике заслуге нокојникове и она ће му достојно указати последњу почаст. Због тога је данас држана седница Књижевног одбора и о томе имамо овај извештај: Књижевни Одбор Матице Српске састао се данас, 9. (22.) августа, поводом смрти дра Илије Огњановића, књижевника српског и негдашњег потпредседника Књижевног Одељења, да се посаветује, како и шта треба радити у овај мах, приликом опела врлога покојника. Секретар друштвени, др. Милан Савић, топлим речима поменуо је покојног дра Илију Огњановића, у првом реду као књижевника српског, затим као члана и потпредседника Књижевног Оделења, као мно гогодишњег уредника књижевног листа „Јавора" и главног сараднпка „Стармалог", као човека, који је у животу свом сав свој рад посветио народу срнском, књижевности српској, лекарском позиву и својој породици. Чланови Одбора су устајањем са својих места и ускликом: Слава књижевнику српском, дру Илији Огњановићу! одали почаст сени покојниковој. Затим је решено да се туга за умрлим чланом Књижевног Одељења уведе записник и да се о том писмено извести породица његова. Још је решено, да чланови Књижевног Одељења корпоративно дођу на укон, са се на опелу у име „Матице Српске" и Књижевног Одбора с покојником опрости секретар друштвени др. Милан Савић и да се умоли Књижевно Одељење, да из своје средине одреди ког члана, који ће у свечаној седници у спомен и славу дра Илије Огњановића. Данашња је седница текла врло мирно и тихо; сви су чланови били под иритиском ненадне смрти Огњановићеве, на лицу свакога видела се искрена туга за оним, који је у животу својим досеткама умео да разведри и насмеје и суморног човека, ком иначе није до смеја. Слава дру Илији Огњановићу! На гробу се са покојником оиростио усрдним и дирљивим говором, као што већ уме — Чика Стева В. ПоповиИ. И ако се ми, са свога становишта, не слажемо са радом врлога иокојника као политичноавтономнога раденика, но признајући његово родољубље и други књижевни рад, придружујемо се свима честитим синовима нашега народа и испраћамо га, уз захвалност његовоме родољубљу и књижевноме раду, са тужним онроштајем сваког племенитог Србина: Лака земља вредном трудбенику и вечан спомен дру Илији ОгњаиовиИу!

Изјава. У 174. броју новосадске „Заставе" од о. г. изашао је допнс иаводно из Голубинаца. Пошто је одиосни дописник у току свога ппсања дотакао се и мене узевши ме тобоже у одбрану у ствари, која се налази у ислеђењу, сматрам за нужно изјавити: 1. Да је тај допис написан и наштампан без икаквог мог знања пли утецаја, да не знам кога је писао; шта впше тога сам уверења да је нарочптом тенденцијом против мене удешеп; 2. да с индигнатшјом одбијам од себе како одбрану, тако п похвалу тога незнанога мп доипснпка, који ме на онакав начин и путем »Заставе" обасипа. Одбране тражпм п наћи ћу једино код својих претпостављених високих власти, које са законом у руцп ствар, ради које сам оптужеи, савесно ислеђују, те ће по довршетку истраге, крај сзеколпког фамозног адвокатисања „Заставиног" донисника, доделити ми сало опо што правда захтева и што заслужујем. Похвала с те стране заиста би ме оснажила и укрепила, а оиу и онаку „Заставиног" доппснпка, с презрењем одбацујем. У Голубинци, 6. августа 1900. Јереј Дамјап Нрерадовић.

III. Исказ добровољних прилога за оправку српеке правоелавне цркве у Локу, у епархији Бачкој. 33. Сомбор, Скупио благородни госнодин Милан ил. Зако земаљски посланик, а приложише: по 97 круна: Милан пл. Зако; по 15 круна : др. Сима Поповић ; по 10 круна : Марија удова Алексијевић, др. Стеваи Кроиић, Ђорђе Бирвалски, Коста Георгијевић; по 7 круна : др. Стеван Јовановић из Будимнеште; по 6 круна: др. Паја Дракулов, др. Ђорђе Коњовић; по 4 круне: Антон Фернбах, др. Стева пл. Зако, др. Петар Цветковић; но 2 круне: Милорад Веселиновић, др. Антон Габл из Будимпеште, Антоније Коњовић, др. Давид Коњовић, Исидор Николић, др. Ненад Бикар, Бошко Вукићевић, Данило Гергуров; по 1 круну: Душан Јанковић. — Свега 200 кр. По III. исказу укупно : 200 кр. — ф. По I. и П. исказу у „Срп. Сиону" бр. 23. и 31. укупно : .... 1826 кр. 58 ф. Укупно досад скупљено : 2026 кр. 58 Ф. У Новом Саду, 4. (17.) августа 1900. Управа епархије Банке.