Srpski sion

О гр . ?58.

„ОРПСКИ сион. 6

Б р. 4 7.

у којој се чигаоди уздижу изпад ириродпога осећаља, те досижу до иатприродпе радости. Све иевоље и јаде, којима читаоци обилују, победиће једна уиутрашња снага, која извире из вере. Да је то бага хришћанска вера делом се изриком наглашује (тстд Гј[л(бу), делом се претпоставља као нешто познато и само по себи разумљиво. У свези с овим јавља се Јаковљева вера у 1, 6. Јаков захтева од хригаћ. вере вруо^ тгАесоу (1, 4), за, чије је испуњење потребна аосрм (5). Хришћананска аоср(,а јесте практична мудрост, наиме уверење у оном, гато је за Хригаћане животни задатак у целини и појединостима, унраво свест, да све невоље и јади служе само за кугаање и чување вере (БМзршд). Она сама може довести човека до сазнања суштине и значаја искушења. А погато она, као и сваки добар дар, од озго долази од оца светлости (1, 17), пошто је то она премудрост, што силази од озго (3, 15), то је мора сваки, који је нема, измолити од најмилостивијег Дародавца Бога: а1тв'ло) бг IV гаатгI р.тјбгу бсахр^оЈлгуод. Аностол је свестан, да захтева нешто, што је од преке потребе и уопће познато, зато и ставља своје захтеве позитивно и кратко, искључује сваку површност и несавршенство: [ЛТјбгу ббахр^ојлг^о^. Са овим прегнантним описивањем потсећа нас Јаков, као и Павао (Рим. 4), на познати узвишени образац вере. Потпуно уверење у истинитост и верност Бога, који даје сваком без разлике и пе кори никога (1, 5), јесте својство ове вере Јаковљеве. Разгледајмо сада друго место у овој цосланици, наиме 5, 15. У свези са нретходним опомиње Јаков верне — као и у 1, 2— 4.— на трпљење и сталност у невољама и гоњењима, која су их снашла. Тада се дотиче неугоднога стања боловања и препоручује противу њега једио особито средство од утехе. Болесник нека дозове прссвитере црквене, те нека читају молитву над њим и нека га помажу уљем у име Госаодње. И молишва вере (гох^ лсатгсос;) иомо/м ~Ке болеснику и шдигиуИе га Господ; и ако је грехе учинио, опросшиЛе му се (5, 14. 15). Молитва и помазање представљају

се овде као особито моћна средства противу телеспе и дугаевне болести и невол^е. Ова нак молитва, коју Јаков и иначе тако топло преиоручује и о којој уме тако добротворна дејства да ирича (5, 16 — 18), мора бити молитва вере. Под њом се разуме „молитва свећеника, која из вере извире и у веру ^е слива" 2 Вера је дакле извор ове молитве као и њезине снаге и дејсгва. За одређење Јаковљева погледа иа веру врло је згодна друга глава његове посланице. Одмах први стих пружа нам нови моменат. Апостол почиње са срдачним покличем: „Браћо моја!" и једним моментом : „У вери Росиода нашега славнога И. Христа не гледајте ко је ко". Овај деп.: „Роспода" (тоО хир 1оо) је §еп. оМес1., 3 зато га ваља превести: вера у Г. нагаег славног И. Христа. Славни Христос је дакле садржина и предмет ове вере. По аностолову убеђењу није могуће, да истинска хригаћ. вера иде упоредо са просонолиисијом. Она се одлучпо нротиви суштини и достојанству вере. Извргаивање царскога закона у љубави потребно је сјединити са вером у И. Христа. Падне ли прво, не може се ни друго одржати. Вера и љубав дакле стоје у тесној унутрагањој вези, Ко пак гледа ко је ко чини грех и биИе иокаран од закона као ирешуиник (2, 9) и не може га ни вера заштитити од суда. Из тога гато просополипсија у хригаћ. срцу станује да се извести, да у њему живи и несавргаена вера, јер гаат^ или аосрса морали би ипак побудити у Хригаћанину ту увиђавност, да се ближњи пе цени по злашном прсшену и свешлој хаљини , него његова вредност лежи у богатству вере (2, 5), које је независно од земаљских ствари. Ову мисао распреда Јаков у 2, 5. своје посланице Како можете, пита он, са таким извртањем хригаћ. нојма о части и достојанству ближњих, запостављати ваше сиромагане другове богатима, не изабра ли Вог сиромахе овога свеша, да буду богаши вером (теХоиосои? IV гаата) и наследници царсшва, које обрече онима, који њега љубе? и (2, 5). У тој речи IV гаатгс 2 В18р1П^, Ка4ћ: Вг. 8. 87. 8 1ћ. 8. 33.