Srpski sion

С тр . 764.

.СРПСКИ СИОН".

Б р . 47.

и, савивши једаи и други по обичају, иоложити на њих Јеванђеље, и за тим свештенодјејствовати, ако је нотребно, тај час; а ако се покаже немогућии у тај дан служити литургију, тада свештевик може то одгодити и до другога, идућега дана, као и у обичшш случајевима, по обичају. Одсек IV. 0 материји тела и крви Христове (т. ј. о хлебу и вину) и о највашијим околностима, које се могу догодити при њиховом освеЋењу у време литуургије. Чланак 1, Из Оучител. Изк^кстЈ/Л. — 0 каквоИамапросфора, које ваља уиотребљавати ради литургије. 0 њиховом саставу и о брагину од кога оне треба да буду ириуготовљене. 0 вину, какво треба уиотрсбљавати ради свршавања литургије. 0 води и тоилоти, које се лива у вино ири свршавању литургије, —• Шта треба чинити, да с доливањем те воде вино не изгуби свога природнога вкуса? §. 59. Магерија тајне тела Христова јесте хлеб од брашна чистога, ншеничнога умешен с простом природном водом, и добро испечен, квасан, непресољен свеж и чист. Вкус његов мора бити обичан и угодан за јело и пријатан. Пресан хлеб, макар био и пшеничан, у пркви православној не признаје се за материју тела Христова, а с тога и служити на таковом код нас нико не може. Такођер не треба да буду употребљавани и други видови хлеба из ражи, јечма за литургију п т. слич. Свештеник, усудивши се служити над хлебом из другог каквога брашна, или пак макар и ишеничним и квасним, но раствовеним млеком или маслом, или пак намазаним јајима и т. слично, такођер плеснивим, поквареним, изгорелим или отврднутим и у опште ко.ји се укварио, врло тешко греши, и дужан ће бити нодлећи свргнућу; јер на таковим видовима тајна се не свршава (Подробније о овом види Догматич. Богослов. пр. Макарија о тајни причешћа). §. 60. Материја крви Христове јесте вино од грожђа т. ј. ис.цеђено из праве винове лозе (Марк. XIV, 25, Мат. XXVI, 29). Потребно је такођер, да то вино има својствени вину вкус и мирис, и у омште да буде пријатно за пиће, тако исто чисто, несмешано с каквим другим пићем (ракијом, ликерима и т. сл.). Ако се ко усуди, са изузетком вина

од грожђа, служити на другим видовима и соковима, или кад вино иретвори се у сирће или буде с чим смешано (осим воде по уставу), то не само не ће свршити тајне, него и сагрешити тешко и дужан је потпасти под најстрожији суд ио закону црквеноме (учит. нзк'кст. упор. ниже чланак 4, §. 83). Само неки јеретици нод изгов(>ром уздржавања од вина, свршавали су евхаристију на самој води, као посљедоватељи Евијона и Тацијана, или на млеку и меду и шта више на сиру, као други јеретици (Из г в изл. лит. Нечаева Изд. 2. стр. 15). Но ово је у цркви свагда било осуђивано најстрожије. §. 01. Нри свршавању литургије у вино обично лива се мало воде — јецан пут на проскомидији и други нут по освећењу св. дарова (у својству тоилоте) пред причешћем. Ако свештеник на проскомидији, говорећи речи: <ше измде крокк и кодд, не улије (заједно с вином) у чашу мало воде, или пак кад не лијне топлоте пред причешћем, кад меће у путир део св. агнца, или кад место топле воде у носледњем случају лијне хладне воде, то, као преступак црквенога правила, греши смртно и крив ће бити осуђењу за немар (0 томе, шта да чини се, кад свештеник сети се, да је заборавио улити воду у чашу, види ниже Одсек IV. чланак 3). §. 62. Уједно с овим, ливајући воду у вино на проскомидији, а такођер и теплоту у време причешћа, свештеник је дужан строго пазити, да при том не лијне толико воде, да вино од тога промене својствени му вкус у водни. Јер на таковом вину, које је добило водени вкус, не свршава се тајна, и служашчи на њему греши смртно (Учит. Изк г кст.) Стога, да би избегли то, више искусни свештеници ноступају у том случају овако: на проскомидији обично додају к вину воде врло мало, кад-што нек^лико капи, ако свештеник нарочито служи један и нема причасника, и за то и самога вина уливају у чашу мало. — За тим већ теплоте ливају више, но никако више од освећенога вина, да само св. крв учини топлом, ио устави. (Наставићв се)