Srpski sion

С тр . 838.

.СРХЗСКИ СИОН 3 .

Бр. 52.

осмејивао на цео род људски везл г ктни лмаджецх, којем је небо престо; као да смо и ми поред пастира, међу које је благоволео сићи Онај, егоже коинсткл окр8жак>тх аггели; као да и ми приносимо са колскиди гирсидстњиа дарк! изкраниж на зтли рожд(» но/и8 цар10 невесно/И^. Божићна се радост не мења, нити ће икад мањом бити; њојзи ни краја бити не ће, јер се Господ Исус Христос родио за сва времена и за све људе; јер смо сви дионици Његове благодати, сви се кроз Христа спасавамо, на топлоти Његове милости сунчамо и на светлости Његове науке озарујемо; сви ми и сви ће после нас. Ако не гледамо сјајне зраке звезде Витлејемске, нама светли ск>ктх раз8<иа, и разбмноб солнце прлкдкг Ако нас не води звезда Витлејемска, да се поклонимо пр«к'к* чнол18 лмаджц8, топлота Његове љубави и светлост Његових истина греје и обасјава, те одушевљава и нас, као што је и човештво пре нас и као што ће и после нас, да се увек највећом радошћу вечне благодарности и побожности клањамо: Учитељу над учитбљима, Мученику над мученицима, Сину Божјем, Спаситељу света, Господу Исусу Христу и Његовим вечним истинама, божанској премудрости, бескрајној љубави, најсветијој правди, недостижној милости и долготерп^кжк*. И зато ће Божићна радост веселих срдаца хришћанских увек умилно дочекивати данашњи дан и остаће увек свежа, пуна и велика. Зато се је она, љубазни моји, и синоћ разлила по души свију нас, а раздрагани и освећени њоме за то смо и синоћ у собе и одаје своје унели сламу и просули је по њима у спомен сламе Витлејемских јасала. Зато смо и украсили своје столове милим Божићним колачем, у спомен прЈк^кчнлго Л1лад8нца, а окадили га измирном, даривали земним плодовима, сребром и златом, какво се у кога нашло, и осветлили га чаробном светлошћу тијога кандила и високе воштанице. Зато смо и синоћ, искупљени око Божићњег колача, стари и млади, велики и мали, заборављајући све невоље, које тиште свакога у бризи његовој, испевали Божићње песме све редом. И тако, кад сте украсили домове своје Божићном лепотом и светињом, и кад сте Божићном радошћу развеселили се у породицама својима, ево сте се искупили, мила децо моја, и у цркви својој, као браћа и синови једне нам матере цркве и свете вере православне, и једнога лепога имена српскога; искупили, да у дому заједничке вам молитве иринесете у радости ^кал^ и п^кни, топле молитве и побожне жеље Господу Богу своме, једном у Пресветој Тројици, и да спојите весела срца своја у заједничку радост, те један другоме у љубави и миру, са жељама најлепше доброте братске и хришћанске, поздравите мили празник Рождества Христова. А тако искупљенима, свима вама без разлике, мила децо моја, ево и мене у очинској и архипастирској љубави, да вас са престола ми патријарашкога загрлим све, и да вам поздравим и Рождество Христово и са њиме спојене све празнике Божићње: Христос се роди! Ваистину роди! Богом благословена била вам радост ваша, мила децо моја. Велика је радост у речима Христос се роди, колика ли је у отпоздраву : Ваистину роди! Али и у највећој радости човек не сме заборавити своје дужности. —- Дужности су многе, а јер је испуњавање њихово на корист и спасење, не треба да су вам тешке ни дужности хришћанске, ни дужности црквене и народне, нити дужности грађанске. Старао сам се и досада, да вам пишем, љубазна децо моја, за опште спасење ваше, које је мени тим више на срцу, јер су душе ваше поверене мени и мојој архипастирској љубави, старању и одговорности. Не пишем ја ни ово, да посрамим кога од вас, него да вас поучим као своју љубазну децу, једне вере, једне крви и народног имена са мном. Да вас поучим, да не грешите, и да се Рождеству Христову одужите. Пре деветнаест стотина година на земљи рођеноме Цару небесноме прине-