Srpski sion

Стр. 10

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 1.

рављајте, шта сте за ово добро Цркви вашој и народу дужни ! У живом друштву мора се свако нримање накнадити давањем у материјалним или идеалним добрима. Ви ћете се одужити добром идеалном тако, што ћете посгати корисви чланови нашег народа, а наше Цркве цослушна и одана деца. Нарочито поштујте и чувајте веру вашу и не диж'те се против ње, јер тиме најгрубље вређате добротвора свог. Добро Цркве и народа! То .је аманет великога добротвора, који чувати морате. То је жеља његова, коју је имао, кад је овај завод основао. То је дужност, коју захтева од вас и прави карактер Све сакупљене овде нозивам да захвалност свагда уопће негујемо вежбајући се непрестано и сузбијајући зле наклоности наше, које томе сметају. Данас пак иотстакнимо или усадимо захвалност те по том чешће негујмо је према великом добротвору нашем митроиолиту Стефану Сгратимировићу, којега се рука на многим местима све више опажа. Иомолимо се Богу за душу његову и скинимо са срца ове жеље и кликнимо: Хвала великом добротвору и слава му! У Карловцима 1900. —

На почетку једанаеете године „Српекога Сиона". Данашњим бројем својим улази „Српски Сиои" у једанаесту годину свога излажења, као званичан лист за црквенопросветне и автономне потребе Митрополије Карловачке. Тим поводом бацићемо неколико ретроспективних погледа на његову прошлу десетогодишњицу. Потребу зваиичнога листа Митрополије Карловачке изрекао је Св. Архијерејски Синод закључком од 23. октобра 1890 г. Бр. М. 425/Син. 12. Тим закључком овлаштен, РБегова Светост патријарх српски Георгије учинио је пужпе одредбе, да се у ЈБегову високом власништву оснује и покрене тај званичпп лист под именом „Српски Сион". Својом високом наредбом од 8. (20.) јануара 1891. год. Бр. М. 10, ставио је до знања Саборском

Одбору, МЦСавету, НЦШколском Савету, преосвештено.ј г.г. епископима, епархијским властима и патронатима српских православних гимназија у Карловцима и Новом Саду, и умолио ове власти, да све своје званичне наредбе, огласе, едикте и друге публикације свагда том листу ради уврштења достављају. Програм и задатак „Српског Сиона" означен је у насловном делу његовом, а поближе у приведеној горе високој наредби ЕБегове Светости, односно у закључку Св. Синода, по којем је „за ову митрополију неопходно нуждан један званичан лист, у којем би се службене публикације, окружнице, едикти итд. обзнањивали, а расправе по црквеним питањима на јавност издавале". Први број „Српског Сиона" изашао је 7 јануара 1891. г. У насловном делу његовом исписане су биле речи: „Са благословом Св. Синода". Те су речи остале кроз целу прошлу десетогодишњицу на овоме листу. Зашто су те речи стављене биле на лист, на који део садржаја његовог су се оне протезале и за који део листа важиле, или су имале само да овом листу тип званичности што више окарактеришу, држимо, да је најлојалније и најкоректније о томе не расправљати. Но и дозвољеним и потребним држимо рећи ово : Са благословом једнога тела може лист само онда излазити, ако је то тело перманентно, те пре свега у физичној могућности, да садржину дотичног листа цензурира, публикацију јој одобрава, те за њу и одговара. Тај случај није са нашим Св. Синодом. Благослов и одговорност његова није се могла протезати ни на сам званични део овога листа, јер су у њему публиковане наредбе, окружнице и решења и свију других, па и административних автономних власти, која су решења донесена у њиховом властитом делокругу и компетенцији. Или би, зар могле наредбе административних одбора, Саборског Одбора, Н. Ц. Школског па и самог МЦрквеног Савета потпадати под блах^ослов Св. Синода, а садржипа њпхова падати под одговорност његову ?