Srpski sion

Стр. 42.

„ОРПСКИ

СИОН".

вр. 3.

Нико мањи него за више од 100 година ире њега недостижни наставник и учитељ ЈГаиласов, овога најдостојнијега ученика и наставка свога, но којем нокрај тога што у делима му „Рппсјрја" и „ОрИскз'' с надчовечанском снагом решава проблеме свију грана физике и математике, и расправља не само о гравитатацији него о природним силама уоиште, иреставља сувише најбоље примерке вештине екснерименталнога испитивања и мето.че умовања у њима, — Њутон, он, ГеНх со^позсеге саиваз, гледао је у астрономији и находио границе физичким и природним узроцима, трагове ума и воље божанствене: у окретању планета око сунца, где се мора осим гравитације претноставити једна силна рука која их је завитлала по тангенти њихових кругова; у томе што дочим комете спуштајући се у област планета крећу се овде у свима могућим нравцима и равнинама, истом као оне, те са свим противпом и унакрсном секући равнину еклиптике под разним кутовима, а планете и њпхови сателити иду увек у истој равнини; па у мери брзине иланета према даљини им од сунца и других средишта, колико је потребно да теку концетрички, јер кад би планете ишле с истом брзином као комете, што би могло бити да је само до гравитације, њихови путови не би били концетрични него ексцентрични као путови комета. С тога тако говорећи у првом иисму Бентлеју, на крају Оптике и Принципија говори Њутон овако: „Свиколики делови света, органског и неорганског, не могу бити последак ничега другог него мудрости и могућности једнога силнога и вечнога Агенса" и: „Сва разноврсност ириродних ствари не може имати свој извор ни у чему до ли у идејама и вољи једнога нужно постојећега бића, које је свагда и свугде, Господ вишњи, бесконачни, свемогући, свезнајући, ацсолутно савршени." Није ученик над учитељем, као што и Ланлас ипак мудро исноведа, да се никад нећемо примаћи мети наших аспирација. Код таких изгледа за потпуно знање у небесној механици, где је све апсолутно и идеално, математично, јер Њутоново ни време, ни иростор, ни покрети нису исти, као покрети, простор и време искуствено, чулно, од чега се у филозофским испитивањима апстрахује, и у њима се искључују, само да је простије. и категорије супсганције и узрока како их ми у

науци иначе појмимо; пгга ће, велим, према томе да реку и чему да се надају они који се баве реалним појавпма на нашој планети земљи и у њеној сфери у наукама сложенијим, где је истина само оно што нам потврђују чула, кад се овде не сме да мисли ни о суистанцији и узроцима какви су по себи даље, него највише и колико тек да их има, да постоје, у обичној физици, кемијн, биологији, психологији, социологији? У овима су, додуше, постигнути употребом научних метода резултати, који сачињавају понос и триумф модернога века и човека упоредио са оним нредисториским мрачним и даљним временима и иределима, где наша врста мало бејаше врсна и једва је достојна свога имена и опредељења, па онет напредак људски није ето ни у области физичкој таки, да нам је непотребан онај, који нас је толико уздигао у једноме Њутону, у једноме Лапласу, којега знање нри свем том и његове ннтелигенције не да се довести ни у какву свезу са знањем божанским, ако когод мисли да га може схватити. У моралном пак свзту, у наукама о човеку узетом појединце и у скупу, не, у наукама о животу у опште још је куд и камо мучније доћи само до тога да протумачимо шта је било и шга је сада, а где је крајна сврха к идеал, да проричемо шта ће бити до послетка! Јер кад је у астрономији невоља решити проблем само три небеска тела која гравитирају, с ногледом дакле на једну особину им теже мртве материје, а да како ћемо да разјаснимо и иредскажемо одношаје милиона живих бића, индивидуа моралних, који и посепце и као целине народне, имају башка свако своје тежње и вољу? На ово нам је слаба вајда и помишљати, као што је и Ланласу било ирво, да у рачунима свога Духа елиминара слободу људску. За боље разумевање реченога изложићемо у кратко тешкоће и компликованосги једне науке, исгорије, јер смо с њоме и најбоље нознати, и она је, у неку руку, нреставник свију других, које свака имају своја факта и дата. онога што је било и на основу чега се тумачи што јесте, као из овога што ће бити, разуме се да су чињенице разних родова разне, особито што се тиче ступња њихове сложености. Еле пре свега треба пронаћи нужна дата и факта, на их онда средиги, ио сродности разврстати за употребу. Урадивши тако ми имамо тада