Srpski sion

С тр . 128. .СРПСКИ

којима се дотицала св. крштења, свагда је употребљавала реч могружавање (батгоаЈлод). Истина. билоје случајева и у првим вековима, да се крштење вршило преливањем, али се то догађало само у таквим нриликама, када се иогружавање није могло извршити као н. ир. у случају недос^атка воде, а особито када се крштење обавља над болеснима и над онима који бејаху на самрти. И овај начин крштавања признаваше Црква за тајну, 3 ) али далеко бејаше од ње и помисао да га иризна и уведе у ошиту употребу, а да га је ретко и само у случају највеће нужде дозеољавала, као изнимак од ошнтег правила види се и од туда, што у старој Цркви, они који су крштени иреливањем, нису били иримљени у клир црквени, јер тако брзо и крајном потребом изнуђено крштење, давало је Цркви новода, да, иосумња у савршенство вере оних који су тим начином крштени, а према тсме и у савршенство њиховог унутрашњег духовног преиорођаја и обновљења као и у чврстину њихове духовне везе са Црквом. 4 ) Крштење преливањем, које се унотребљава у западној Цркви новина .је, која по признању самих западних писаца не иде пре XIV. столећа. 5 ) Православна Црква врши крштење погружавањем у шри тута , у име пресвете Тројице. Она никада није признавала за правилно оно крштење, које се врши ногружавањем један пут, 3 У св. Кипријана налазимо читав трактат, у којем доказује, да кргатење преливааем има иету снагу као и крштење погружавањем, ЕрЈзк. 26. 27. ас! Ма§п. 4 Они који су на тај начин крштени звали су се хХтхог, од речи х/иуг) — постеља, јер су се кргптавали преливањем на постељи не имајући снаге да се ногрузе у купки. — Св. Киаријан: Ер181. 26 оА Ма§п. Согпе1. рар. ер. аЛ. РаМит ар, Еизећ. 6, 43 Еаифаније: 1]аег. 28. Св. Василије В. ер 380. 5 Писцн вападне Цркве и сами признају, да је првобитно, апостолски и оншти начин крштавања погружавањем у три пута. Да би свој обичај оправдали, они се позивају на околности времена, те тврде, да су околности времена захтевале измену старих обичаја црквених, што је свакако и чудно и неумесно. — Још јеуУГ. веку папа Григорије Велики у својем чинопосљедовању крштења установио, да се крпггење деце не сме обавити другим начином осим погружавињем, 8. Оге&ог. васгатеп!;. Је 1)ар1. тГап! Држимо за умесно напоменути, да римска Црква дозвољава ири кргатењу и једно преливање, а у неким провинцијама западне Цркве (н. пр у Шпанији) врши се крштење једним погњуравањем, а у другима (н. пр. области Лиланској) погњурава се само глава, а не цело тело онога који се крсти. Сађаави!. зуиорз. сопсП. 1от. 3. ра^. 13.

СИОН.« К р. 8.

јер се у том случају не би одржала снага тајне, која се налази у имену пресвете Тројице. У овом поглоду аиостолско нравило овако говори: „Епископ, или свештеник, ко.ји при једном тајнодејству не погрузи три пута, него један пут особу, коју крсги, и то у име смрти Господње, нека буде свргнут. Није Господ казао: „крштавајте у смрт моју," него „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа," (1Трав. 50.) Тако крштаваху у ирва времена неки јеретици, а на посе Евномијани 6 .) Вбог тога је православна Црква сматрала за нужно такове поново крштавати. Други васељенски сабор овако наређује гледе Евномијана: „Евномијани, који су крштени једним погружењем, кад зажеле придружити се православљу, имаће се примити као погани, то јест, први ћемо их дан учинити Хришћанима, други дан оглашенима, трећи дан ћемо их заклињати трикратним дуваљем у об< раз и у уши, и тада, пошто их у истинама утврдимо и пошто за дуго времена буду похађали цркву, слушајући свето писмо, крстићемо их," (II. вас. саб. прав. 7. си. VI. вас. 95). 2.) Црква захтева, да се при крштењу засебно и одељено призивају и изговарају имена трију лица пресвете Тројице, и не дозвољавају спомињати само једно између њих, или крштење у опште — у име Божје или Христово. У првом случају би се повредило јединство прествете Тројице, те би и крштење цо својој суштини било неправилно; у другом случају пак не би ^е одржала снага тајне, која баш и лежи у засебном призивању трију лица Божјих. И ако се у св. иисму уиотребљава израз — крсшиши у име Христово , тиме се ипак не изражава и сам начин крштења, већ само мисао, дасеми крстимо по вери у Христа и по науци његовој, и да се крштењем обвезујемо ићи за Њим. Израз овај употребљава се у истом смислу као и онај у којем се говори за Израиљце, да су се они и у облаку • Евпомијани су одрицали једнОсушиост лица св. Троице и божанство другог и трећег лица, те према томб нису крштавали у име Оца и Сина и Св. Духа, већ у у смрт Христову т. ј. они су нриписивалн крштењу саио етички значај смрти Христа или уништење греха у човеку, а не признаваху му карактер благодатног препорођења именом и силом пресвете Тројице, због тога су и крштавали једннм погружавањем. Созомен: 6, 28. Уосталом овако крштавање спомиње и Ориген, још пре Евномијана. Соттеп1, ас1 Еот. сар. 6.