Srpski sion

Бр, 14

„ОМшМ сМоМ>

Стр. 21 о

Када ми подробно испитамо суштину ова два принципа, као што их паралелисте излажу, ми ћемо видети да су оба она закона изложена у механичкомсмислу. Шта треба да значи закон ограниченог природног каузалитета, налазимо о том најбоље извешће код Вунта. Тај закон почива на претпоставци, вели Вунт/ да облик, у ком се исти закон у најобичнијим случајевима кроз еквиваленте снаге и трансформације (КгаД — ип<1 ТгапбГогта!1оп8д1е1сћт1§еп) даде констатовати и ван границе тог констатовања задржава своју вредност, или да то исто другачије изразимо, да својства, која ми морамо материји приписати, да можемо иотпуно тумачење природе у принципу спровести, зависе само од осталих елемената материје, никако пак од мање шше заплетених спојева у којима се они јављају. Други стадијум појма каузалности по Вунту 5 састоји се у извођењу (АизћП(1иг1§) појма снаге. Снага је супстанцијелна каузалност. У свом даљем извађаљу вели Вунт 6 : све природне снаге у опште па и оне, за које се емпирички каузални односи даду изразити непосредно само кроз еквиваленте трансформације, у задњој истанцији јесу убрзавајуће, (ће8с1)1еишдеп(1е), дакле, механичке снаге. На основу претпоставке принципа ограниченог природног каузалитета, мишљење, да човечија воља може директно природне снаге у кретање довести, јесте исто тако чудо, као што би чудо била хипотеза, да човек може себе нд друго које место да пресели а да се не послужи физичким срествима. 7 Овако схваћање принципа каузалности ограничава појам природе само на материјални свет и према томе све догађаје у природи хоће из оних природвих узрока да разјасни, који су само материјалном свету својствени. У истом механичком смислу као Вунт, изражавају се о каузалности и све остале парале4 ^ипсК;, Р1п1о8ор1п8сће 8ћкИеп, Ш. X. етр. 38. 4 \Уиши, 8у81еш (1ег РћПоворћЈе стр. 280.—282. ' \Уии(11, Рћ11о8ор1)18Сће 81и<Неп. ВЈ. X стр. 28. ' 11)14. стр. 28.

! листе. Паулсен 8 се овако изражава: ако пука мисао може и један молекил мозга с места покренути, то онда исто тако може и брегове с места покретати или месецом управљати. По мишљењу Лангеовом 9 то би била повреда свију принципа природних наука, када би мисао и један атом мозга за милијонити део једног милиметра могла с места да покрене. По Хефдингу' 0 закон динамике (Тга§ће11з§ебе1г) се противи могућности, да психички узроци могу кретање проузроковати. Физичка енергија се може само са физичком енергијом заменити и она се мора, у колико је могуће, увек као кретање замислити. Са механизирањем свију снага у природи присталице паралелизма мехапизирали су и закон о одржању енергије. Они су тог мишљења, да се принцип еквивалента код механичких процеса тако имаде схватити, као да су све енергије као снаге покретачице чисто механичке природе и да то води претпоставци, да се и задње форме дога^аја имају као кретање схватити. У том лежи оснивање немогућности међусобног утецаја, осповног начела паралелизма. Све што се у матерпјалном свету дога^а, догађа се услед механичкнх узрока, зато схваћање кретања на психичке као не механичке узроке или психичких појава на материјалне, јесте повреда свију принципа природних наука. Отуд изводе паралелисте свој закључак, да меЗ^усобан утецај душе и тела, као две једна другој супротне чињенице, не може постоЈати. Као што смо већ напред приметили, присталице паралелизма изложили су принцип ограниченог природног каузалитета и принцип енергије у смислу механичком, Мишљење, да се све промене у човечијем телу могу само из механичких узрока протумачити, вели Венчер", и да се у опште све промене имају само на механичке чињенице сиодити, јесте 8 Раи18еп, Еш1еЦип$ т сПе РћПозорМе. 9 ,1/ап$е, ОезсМсМе с!еа Ма^епаНзтиз. II АгШ. II В<1. стр. 155. 10 НсШсНп^, Р«усћо1о^1е, стр. 73. 11 \Уеп1сћег, Ш>ег сПе рзусћорћувЈвсће КаизаНШ, стр. 39.