Srpski sion

ЛСКИ си

Год. XI

Број 26

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛ1ВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВЛЧКЕ

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ

У Ср. Карловцима у недељу 1. јулија 1901

Одломци из учења о молитви познатог и уваженога великога молитвослова о. Јована Кронштатскога. У. Уз истиниту молитву мора бити вера, нада и љубав. Веруј у Бога као виновника свега, што постоји; уздај се у Њ' у свему као у предоброга и љуби Га од свег срда, да Му одговориш на Његову бескрајну љубав према нама „гаш тои козлкжилх естк нлсх". Пре молитве измери ступањ своје вере и ако ју нађеш достатном, живом, тврдом, непостидном, — стуггај смело к Престолу Благодати, да примига милосг. . . Жива вера нужна је за молитву као упоригате за мисли и језик, да не би ђаво кад се поткраде у мисли, развијао их и нротив тво.је воље оставио те постиђеним без сваке мисли и речи. Молећи се ја верујем, да има Бога, пред ким слажем молитву; има Овемогући, који на длану своме држи све створено, који је дао створењима својима разне гласове, да би унутарње општили међу собом, а самоме Њему не треба никаквога гласа. Ја сам уверен, да молитва моја допире до Њега или тачније да кажем, она управ из срца прелази у Његове уиш. —

Тако се преписка међу рођацима, који су један од другога далеко, оснива на вери. Они су уверени, кад пигау, да јесу и да живе она лица, којима пигау; надају се, да ће писмена реч доћи до тик и произвести у дугаи њиховој одговарајуће писму нреставе, мисли, осећаје ; и они ће одговорити на писмо према његовом садржају. Тако и у животу ми се руководимо у многоме вером и надом; тим више обзиром на свет духовни морамо ићи вером, а не гледањем. Са живом и јасно видећом вером у Господа треба се пре свега забавити : престави Га живо пред собом и у себи и онда, што хоћепг, проси у име Исуса Христа у Духа Ов. и даће ти се. Проси просто, ништа не сумњајући; онда ће бити за тебе све Бог твој, који за тренутак чини велика и чудна дела. Не сме ни за једну минуту бити у срцу тајне сумње или тајне мисли, као да нас Бог не слуша; него целе молитве душа треба да преставља Бога пред собом и да говори с Њим као са Царем. Треба још имати тако тврду и непоколебиву веру, да би сумња у ма шта била посао тежак па и немогућан; а за то треба имати у срцу као урезане речи: у Бога кса коз=