Srpski sion

^ски

Год. XI

Број 40 ' ~7—'

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВЛЧХЕ

ВЛАСПИК Њ. Светост Српскк Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован Јеремић

У Ср. Карловцижа у недељу 7. октобра 1901

Догматско-екеигетека етудија о поетанку говора. Иаписао: СтеФан РусиЂ. (ЕГаставак.) Прије пак него што пријеђемо на саме доказе, па којима се оспина хришћански поглед нашег питања, сматрамо потребним, да јогп једанпут тачно обиљежимо разумијенање истога. Прно, тај се поглед нимало не обазире на то питање, је ли први гонор (језик) био јеврејски. 1 или који други, који је можда већ изумро. Друго, он се не обазире ни на то питање, које се односи на грађу првобитног говора, т. ј. да ли је тај говор био, да се изразимо по најновијој диоби језика, изолирајућег, агрутинирајућег или флектирајућег склопа. — Докази споменутог погледа односе се једино на биће правог човјечјег говора т. ј. биће јасног говора, који је био довољан, да човјек лако и одре^ено искаже своје мисли и осјећаје 1 Јасно доклзе, да први говор није могао С> ити јеврсјеки, ивпио је Каулен у евом дјелу: „Н1е Зргасћуег№1ггип5 ги Вађе!" етр- 72. а тако исто и Г)г. М. Ми11ег У дјелу: Уог1е8пп§еп ићег (51е ЛУ^ззепасћаК; <3ег 8ргас11е" Св, I. стр. 111—113.

заједно са вишим — особито религијозним и моралним идејама, и да то јави свом ближњем. У томе смислу сматрамо ми поглед свију богослова, који овако суде о том предмету, према одступањима нових истраживача, као резултат, који је осигуран са стране догматско-ексигетског испитивања, или као научну тачку, коју не би требао ниједан богослов напустити. — А сад ћемо уступити мјесто доказима, на којима почива хришћански поглед о постанку говора. Као први доказ може нам послужити догматично учење о створењу човјечјем. ,,И рече Богх, вели св. Писмо, сотворижх челосккл по оврлз8 и<ншл|8 и по подокш«. . . . и соткори Вогх чмок-кка, по осразВ КожУк* сотвори его (Вмт. I. 26. 27 ) Овим је библвјским ријечима казана пуна идеја човјечја као и узвигаено његово достојанство и то живље, јаче и јасније него икојом филозофском теоријом, која човјека карактеригае као ашта! гаћопа1е — Шта значи образ Вожји у човјеку разно су св. оци тумачили и разне моменте истицали, од којих је сваки поједини истинит, али ако их све органски кембинирамо,