Srpski sion

„СРПСКИ ОИОН".

бр. 50.

да заузму учитељска мјеста у новоотворепим славено латипским гиколама. Учитељи Руси имали су силног утицаја на Рајића, о чему иам свједочи цио његов живот. Гимиазију је учио Рајић у Коморапу код језуита, па кад. га исти хтједоше иасилно нокатоличити, остави он Коморан и оде у Шопроњ, гдје је и довршио гимназијске науке. Г. 1753. Рајић оде пјегнке у Кијев, гдје стуии у тамошњу Академију, у којој остаде три године ; а затим пређе у Москву ; гдје бијцше годину дана. Повративши се из руских школа у Карловце, Рајић не доби мјеета. па се оиет врати у Русију, одакле се крене преко Цариграда иа Атонску Гору, гдје је ио манастирима сабирао материјал за своју будућу „историју славенских народа". Г. 1758. врати се у Карловце, гдје доби мјесто учитељско. Послије је био учитељем^ „клирика" у Темишвару и у Новом Саду, куд га је дозвао еп. бачки Мојсије Путиик. Г. 1772 Рајић нрими иостриг у манастиру Ковиљу, у ком наскоро поста архимандрит и насто,јател>, у ком је радио неуморно на сриској књизи, и у коме умре 11. Децембра 1801. године „соверши†75. л-ћтЂ и 1. мдсецљ честнаго и безприкладнаго своего житхл" —како иисаше тадањи митроиолит Карловачки Стеван Стратимировић. Научни рад Рајића бијаше врло разностран, што се тумачи сиромаштвом сриске књиге — с једне стране, и унливом руских учитеља с друге стране Особито утјецаху на Рајића ироФесори, Кијевске Академије, међу којима бијаше тада: богослова, историчара, ФилозоФа на чак и нјесника. Биће доста да наиоменемо : Коистантина Крижановског, Маиасију Максимовића и Георгија Кониског. На Рајића, као и на учитеље његове утјепао је и књижевни рад ТеоФана Прокоповића архиепископа Новогродског — бившег проФесора Кијевске Академије. Главни научни рад Рајића садржи се у његовим историјским и богословским дјелима. Најважније историјско дјело Рајића, јест: „Ј.стор1а разпихЂ славеискихт. иародо†наииаче же Болгарљ, Хорватов г в, и Сербовљ" — у четири части, коју је он још 1768. написао, али која је штамнана тек 1798. г., благодарећи номоћи тадањег знаменитог митроиолита Карловачког Стратимировића. Побудом писања те историје било је то, као што сам Рајић нише, што парод српски нема своје историје, а и оно што су страни писци иисали о Србима —- није објективно ни истинито. Поглед Рајићев на историју био је врло широк и научан. Шта више Рајић је историју сматрао науком у строгом смислу ријечи — иопут њеких модерпих историчара (Бакља, Дреиера) — што се види из ових ријечи Рајића: „Она (историја) еств и будуш,их г Б провозвћстителиица за то, иоиеже учигв разуму и премудрости, которал вђ томх состоати отђ разумнмхч, 6 б 1ти почитаетсл, еже иоминати древшл примЗзрБГ времен г в, и сч> настон1цими обстоателстви веи],еи вћжливо сносити, и изђ обоих-Б о будуЈцихљ ировид^ти''. Наравно, да Рајић у својој историји није иснунио свију услова нраве научне историје, али узрок томе није сам писац, век то, што еу главни историјски иодатци и споменици тек нослије Рајића откривени и нађени. Као што историчари иазивљу Рајића „оцем" срнске историје, с истим иравом могу и богослови назвати га „оцем" богословске науке код Срба. Најважније дјело Рајића из богословских — јест „катихизис", који је иослужио јаким оруђем у борби иротив уније и римоталицизма. Врло опсежно и богато материјалом јест Рајићево „Теологическое т&ло," које је написано по тадашљим узорима у духу схоластичнополемичном. Богословским радовима Рајића, који се наиазе нештамнани у митроиолитској библиотеци, користили су се проФееори Карловачке богословије у својим лекцијама. Штета што ти радови нијасу штампани у своје вријеме! Крајем осамнајстог вијека, живот калуђерски у Карловачкој митроиолији почео је знатно слабити, али је архимандрит Ковиљски и у томе предњачио и служио својим животом као узор цијелом калуђерству српском. Нека је слава историку, богослову и калуђеру српском — орхимапдришу Јовану РауиЛу! Д, ј.