Srpski sion

Г ° А " Х1 Број 52 НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛВОСЛЛВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВДЧКЕ ВЛАСНИК УРЕДНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије Протопрезвитер Јован Јеремић

У Ср. Карловцима у ; ЗВАНИЧНИ ДЕО, МИРОН ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ СРПСКЕ ПРАВОСЈ1АВПЕ ЕПАРХИЈЕ ПАКРАЧКЕ еписхсохх австријско-имиераторског орцена гвоздене круне II. стенена каваљер благочастивом и благовјерном клиру и народу богохраниме Епархије своје мир и благослов моли од свемогућег и милостивог Бога и Спаса Исуса Христа, а од смирености своје шаље архипастирски поздрав и братско цјеливање. ЛикВи дн(ск ОТи)не, поји данас мало и велико, старо и младо, богато и убого; поји у светоме Храму, поји на дому свом тамјаном окађеном, воштаницом освијетљеном, и витлеЈемском сламом простртом. Али кроз весели глас свеопште пјесме те, чује се и други њеки глас, што нам квари весело појање пјесме божићне; чује се глас приговарања њеког и запомагања свеопћег, глас којичудно одудара у веселом кли;•! ању нашемБогу и Божићу! Или зар није тако? Зар се не тужи ратар да му земља не плаћа труда и |

недељу 30. децембра 1901

рада његова? Зар се не жали занатлија и трговац да им посао не иде као што треба? Зар не нриговара господин на малу плату за многу бригу и одговорност своју? Зар не виче радник на јадну надницу своју? Зар се сви среда не тужимо како је тешко данас живјети, како је нестало међусобиога иовјерења и љубави, како је свијет зао и опак, и како нам свима иде све унатрашке. Пико сре^аи, пико задовољап! А међу нама стоји само света Мати, Црква наша, пуна Д\ ха небеснога, и поји: Дик8и днеск бГиже! гласом јачим од гласа свију на.с заЈ - едно, и зове нас све реда, да се радујемо н веселимо, јер дапас нам се родио Спас, родио баш у доба ово кад почињу ноћи да крачају, а дани да порашћују, кад свјетлост почиње да разгони таму, и топлота да надвлађује зиму, и када све живо ггочиње да се миче на сусрет новоме животу. новоме љету, као да нас опомиње, да треба да нам је свагда у животу нашем пречи дан од ноћи, и милија свјетлост од таме и угоднпја топлота од зиме, и као да нас I нука, да живимо и радимо док дана има-