Srpski sion

(Јт]?. 18

„СРД СКИ ОИОН".

В р . 2.

чистоту хришћанског живота, како све дубље и дубље надамо у грех, а на спасење ни не помишљамо, — онда ме, брижног архипастира вашег и верног сина светог православља и народа српског у место радости спопада туга и жалост, коју ни данашњи радосни празник Христова Рождества не може у срцу моме да прикрије, јер стрепим, да ми поверено стадо, које жарко љубим и пазим, не пропадне. Горка је истина, која се на жалост порећи не да, да нам народ иропада и морално и млтеријално, а проиада стога, што је одстуиио од чистоће Христове науке, што није више иобооЈсан и богобојазљив, — ироиада због неморалног окивота и неслоге своЈе, због раскоши и неумерености у свему, и што није довољно умешан и марљив. 0 том сам се уверио више пута обилазећи крајеве, у којима Срби живе. Питам вас: Зар није звезда витлејемска, која је довела источне мудраце новорођеноме цару, нама свима показала пут спасења? Зар вам светлост узвишене и божанствене науке Христове не светли више тако сјајно, кад не идете више правом стазом, већ сте залутали по мрачним путевима, који вас воде очитој пропасти? Не чудите се дакле, што ћу вас и овом приликож у кратко уиозоритн на нека зла и неке мане ваше, које вас ионајвише тамане и што ћу вам ио могућству указати пут, којим вам иоћи вал>а, ако хоћете у овим крајевима, као народ, да опстанете и напредујете. Црква православна и вера наших прадедова у великој је оиасности; лаокни учитељи појавили се у њој, те одвраћају народ од цркве, пуне им главе лажним учењима, те многи, који су у вери својој површно обучени или су малодушни, постају према њојзи равнодушни, у храм Божји на молитву слабо одлазе, Богу се не моле, грехе своје не исповедају, не кају се и не причешћују, дивне обреде црквене исмевају и омаловажавају. Такови не живе по науци Христовој, нити се старају како ће им бити на ономе

свету и како ће пред суд праведни изићи, њима је главно, да угоде само својој себичности и телесним страстпма, одајући се са свим неморалном и раз| вратном животу, па је ли чудо, ако их зато још на овом свету постизава праведна казна Божја? Такав народ, кога више не красе врлине својих предака, који не чува више аманете, које им ови оставише, — такав народ иде стрмоглавце у пропаст своју, из које се не избави. Не пружа ли нам историја света и сувише такових примера? Зар нису Грци и Римљани услед врлина својих попели се на врхунац славе и величине ? Али кад почеше неморално и развратно живети, пропадоше, и на развалинама њихове сјајне и моћне империје, нове државе поникоше. НепобоЖност и неморал јесу несумњиви знаци поквареног срца и душе човечје, они су извор свију зала. И сваки онај, који греши и живи развратно, ј који није васпитан у страху Божјем и није побожан, не може бити срећан и задовољан ни овога света, а на ономе не ће угледати раја небеснога; — рад такових људи ником не користи, ни себи самом, ни породици му, а ни друштву, у коме живи. Последица таквог неморалног и развратног живота јесу међу осталим дивљи бракови , кад се човек и жена, момак И девојка састају и живе невенчани. Велика и љута рана је то на телу нашега народа, од које, ако се зарана не излечи, биће му од врло рђавих последица. Они, који у дивљем браку живе, не боје се Бога, нити се људи стиде, они живе као дивљаци, као животиње; за њих не важе ни црквени, ни грађански закони, њима је главно, да удовоље својим ниским телесним страстима. Имају ли такови стида и срама у себи? Немају, јер да имају, не би живели невенчани, не би били блудници. Имају ли такови хригпћанског поноса у себи ? Немају, јер да имају, не би се никад у свету показали; бегали би од људи, јер их сваки презире, сваки их се клони и избегава. А помишљају ли такови и на плодове њиховог без-