Srpski sion

о ^ С Х С %

Год. XII

Број 6

"^Г"

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПОКЕ ПРДБОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛЕЈЕ КДРЛОЕАЧКЕ

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ

7 Ср. Карловцима у петак 9. фвбруара 1902

Г о в о р на дан Св. Саве 1902. године. Говорио у Текелијануму Лаза Поповић Чикастевин. Ваше Високоиреосвегишенство, иоштовани на збору! Свакога Србина и Српкињу обузима пеобична милина о ономе нразнику, којем се поје света литургија не еамо као Божјем угодпику, него и народном светитељу. Највећи је такови празник у нас данашњи нразник св. Саве. У свима крајевима, где год живе нравославни Срби, у богатим градовима, у скромним паланкама, па и у најмањим селима — хитају данас побожни Срби и Срнкиње светим храмовима, да ее усрдно помоле Богу за спасење душе Растка Неманића, који се одрекао светске славе и краљевска сјаја, и посветио живот свој Богу. Ти исти побожни Срби врве из светих храмова у православне српске школе: основне средње и велике, да помену у њима Св. Саву, као српскога просветитеља, као оснивача српске књижевности, као првога архиепискона самосталне српске цркве У самосталној српској држави, да га иро

славе, као мудрог српског државпика, који је архипастирском бригом и срнским родољубљем завађену браћу пе једном, по више иута измирио, и тиме престо славних Немаиића одржао и утврдио. И ми смо, поштовани на збору, православни Срби, који смо се овде, на крајњем огранку ерпскога народа милошћу Божјом одржали у својој правоглавпој прадедовској вери и милој српској народности; — и нашу душу обузимље на овај велики празник наше цркве и народа необично миље, јер смо се и ми данас у овој својој маленој, али милој нам светој цркви усрдно помолили Свевишњему Богу и Божјем угоднику; — илшсмоу маленој нашој српској основпој школи поменули српскога просветитеља Св. Саву, на смо се онда слегли у овај велики народни просвешни дом , да нас овде сакупљене у једно велико српско коло озаре и освеже оне свете сени, које на данашњи дан тихо и нечујно лебде над нама, узносе нам душе наше успоменама на давну и славну прошлост нашу, прожимљу нам срца наша милином оне свести, која тошшном ст&ре славе у прошлости загрева зимогроз наш у садашњости.