Srpski sion

р. 11

От*. 175

иарохијској земљи уз грунтовни извод те земље као п оне писмене исправе, на основу којпх је та земља и власништво општине прешла. — Одобрен је рачун за 1901. г. дркве у Ивању и Трнави, за 1900 г. црквене општине у Шароку. — Вратиће се са примедбама на изјасњеве односно прераду рачув црквене општине у Медпни за 1901. п општине у Срп. Хидошу за 1900. год. — Одобрен је прорачун за 1902. г. општине у СтАндреји, Пешти, Срн. Ковину и Рацкозару. — Разрез одобрен за 1902 г. цркв. општпне у Бану. — Прорачун и разрез одобрен зз 1902. год. црквене општине у Чобанцу, Шиклушу, Срст. Титошу. Мохачу, Мезпну, Ворјаду и Вилању. — Прорачун је одобрен а разрез не за цркв. општину у Шумберку. — Није одобрен прорачун 8а цркв. онштину у Батосеку- — Није одобрен разрез цркв. општпне у ДСечују. (Одликовање) Њег. Величанство краљ Србије Александар I. благоизволео је архпминдриту и професору Богословије г. дру Георгију ЛетиЛу подарити орден Св. Саве Ш. степена. Мајор Јован СтеФанови& Виловоки.) Познати борац из 1848/9 године, врли тада јунак, а по томе и вредни књижевник, мајор Јован СтефановиЛ Виловски, премпнуо је 12. (25.) марта о. г. у Бечу, у својој 82 годпни. Много је ппсао по разним српским ластовпма, а засебно је издао своје доживљаје из покрета 1848/9, (на српском и немачком језику,) за тим „Регулисање река у Угарској", „Теснаци на Казану" и „Побочио надирање река". Г. 1874. држао је предавање-у једном Бечком географском друштву' о току река у Угарској. На основу својпх студија иредсказао је познату понлаву Сегедина. Нека је слава и вечан спомен врломе нокојнику! (| Влада Маркови!) Четрдесетогодишњи учитељ сриске вероисповедне школе у Мнтровицн, ВлаД'< МарковиЛ, премпнуо је дапа 6. (19.) марта о. г. Са покојником се опросгио у цркви пгуман Раванички г. Сергије Попић, а на гробу учитељ Стојановпћ. Честитом покојиику нека је лака земља и к'к = чнад патдтћ! (Дарови Лазе Дунђерског). Приликом овогодишње скупштине Српске Банке у Загребу, поклонио Ј е г. Лаза Дунђерски 1000 К. у цељи што бољег заузпиања око упућивања и унапређпвања ваљанпх иадића на занаг, трговпну и све остале привредне струке, а обећао је да ће од сад на исгу цељ го- ј Дишње свој сталан прилог доприносити. — Своју тантиЈему као члан управиог одбора Српске Банке, У пзн °су од 1000 К. ; поклонио је врли родољуб

срнском девојачком пнтернату у Загребу. Слава му и хвала! (Дар Исидора Доброви&а). Познати родољуб и пријатељ сиромашне али ваљане занатлијске омладине, г. Исидор Добровић из Дарувара, поклонио је 25 акција Српске Банке у цељи множења и подизања те омладине. Некаје и њему, на томе, хвала и слава! (Радикалски сеоски #илозо#). Неки радикалски сеоски филозоф, (веома налик каквом сеоском радикалском учитељу), наћеретао се, до миле воље, у подлисту 59. броја познатог Новосадског лпста. По његовој би се филозофији народио благостање подигло и тиме кад бп се порез „скинуо са земљорадничког оруђа п справа, а метнуо на сарану са помпом*...; народио здравље било би осигурано тек онда, кад бн „и попове из њихових реверенди пстресли, да не дижу прашине" Теорију ове националне економпје и хигијене препоручујемо носведневном размишљању срнских цравославних свештеника чланова српске народне радикалне странке. Једино таква теорнја и била је °кадра продуковати автономни програм радикалне странке. А једино такав програм и доводи до попова без реверенде. Но о њима други. Разне белешке. (| Коломан Тиоа). Некадањи петнаестогодишњи угарски мпнистар иредоедник Коломан Тиса , умро је у 72 својој години. (Укинута Загребачка онера). Кр. земаљска влада решила је, да се концем априла о. г. у Загребачком земаљском поворишту обустави неко време стална опера, оперета и с њима спојени балет, те одсада негује само драмска уметност. Укидане опере усљедило је због великих кроничнпх дефицита кр. земаљског позоришта у Загребу, а баш поводом онерске режије. —

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ.

С Т Е Ч А Ј. 17 2-3 На. уиражњсно место учитеља и учитељице на срп. вероисиоведвим школама у Сри. Пардању (торонтал). Плата је учитељу: за редовну школу 800 круна; за ноФТорну школу 80 круна ; 2 ланца и 600Ц ораннце, све тереге учитељ плаћа; за паушал 10 круна; 2 хвата тврдих дрва за евоју