Srpski sion

О тр . 388.

„СРПСКИ

СИОН."

Бр. 24.

штење, но чиото спољну страну дркв. управе. Спољашња гтрана дркве је камен темељад наше автономије. На њој се базира отпорна снага народа нашег у борби за егзистендију своју, нротиву однарођивања. Та и така автономија створила нас јејаке и отпорне, те смо и у потежпм приликама били први представниди автономије, те и грађанске олободе у опште; за то не могу увпдети, за што сада, после дво вековне борбе, да нам се са каноничког гледишта пориче право на снољашњу управу цркве, односно право на автономију. Како би изгледало, редимо, по том тврђењу, кад једна српска нравосл. општина не би бирала свог пароха, него би јој га наметли, или би јој га поставили? Тешко би било и том свештенику, и цркви и народу? Кад би тврдње епископа Михаила биле аксиом, цела прошлост наша била би протузаконита. Црква се може акомодирати вернима и дати им што траже. — Одбијам од себе и од странке, којој ја имам част да припадам, недостојна нодметања високопречаснога господина проте Јакшића, да ми стварамо тиме анархију у цркви и друштву српском. Тиме, што хоћемо авнономију да пресадимо у срце народа нашег, те да га за њу заинтересујемо, јачамо у њему и свест о цркви народној. Јер је са црквом и автономијом чврсто везан и опстанак народа нашег. Нити се може замислити народ наш без цркве и автономије, ни ово двоје без њега, а ако би осим автономије оваке и било цркве и вере православне, не бп биле српске. Што се тиче саме адресе ја ћу гласати за нацрт адресе већине. Адреса, осим израза поданичке лојалности, требала би са обзиром на околности наше бити увек огледало прилика наших. И тиме, што смо у адреси већине рег 1ап§еп1;ет споменули све новреде нанете до сада автономији нашој, не прелазећи ни оквир, на обим њен и не огрешивши се о такт и дубоку поданичку оданост и верност, одговорили смо и дужности поданичкој и савести својој. Но у колико су се нрилике од сазива Петровданског сабора у нашу корист изменуле тиме, што су свесгране жеље народа нашег за сазив сабора, које су се у своје време са извесне стране порицале и пречуле, као и потреба за сређење наших жалосних автономних прилика, не само на највишем месту одзива нашле, него и наводно

безусловну и благонаклону потпору државне угарске владе задобиле, у толико је мање места у овај мах граваминалној представци. Кад год је било нужде за граваминалне представке у опште, радикална је странка била прва, која је свој глас у одбрану нагае автономије и тим начином дизала. Па и сад се тога према приликама не одриче и ако у овај мах не увиђа нотребе да се у адреси у изглед ставља граваминална представка. Јовап МагарашевиЛ ве прима за основу генералне дебате адресу већнне одборске. Противно је становишге већине становишту мањпне. Известилац већине нагласио је, да је. саопштење кр. повереника разагнало сваку сумњу о н мосталности саборског рада, те је адреса већине одговор на саопштење кр. повереника. Мањина адресног одбора сто^и на другом становишту, јер саопштење кр. новереника није меродавно за овај сабор. Меродаван је само кр. рескрипт, којим је отворен овај сабор, а у томе рескрипту нема ни трага о гарандији за овај сабор, да ће му рад биги слободан од повреде државне власти. Разлег, за шго мањина није одмах још у данашњој седници затражила, да се изабере одбор за састав граваминалне предстатке, лежи у томе, што ће овај сабор имати прилику, да проучи рад саборског одбора, Митрополитског Црквеног и Школског Савета. Кад буде сабор расправљао споменуте извештаје и према раду дотичних автономних тела заузео буде своје становиште, биће прилика онда, да се изабере одбор за састав граваминалне лредставке. Одборска мањина зато је пак у адреси лојалности наговестила, да ће затражити заштиту Његова Величанства против ингеренције државне власти, што је хтела да обележи своје становиште нрема државној власти. У осталом, кад би и био за адресу већине у начелу, т. ј., да у адреси овај сабор одговара Његову Величанству на саонштење кр. повереника онда би та адреса дручче морала гласити, јер се кр. поеереник упуштао сво.јим саопшгењем у критиковање досадашњих сабора, па и самог Саборског Усгројства. Не слаже се са Дром Рокнићем, да би граваминална представка била игноровање досадањих представака црквених општина и зборова, јер сабор је једино позвано тело, да нротестује против незаконите ингеренције државне власти. Не стоји дакле, да је гравамиДАЉЕ У ДОДАТКУ ~