Srpski sion

Б? 24.

.ОРПСКИ

сион. а

С тр . 379.

добрих гостију у сраски дом уноси. Рекао сам њима, да инкриминиране записнике не дам. Али констатујем ту дрску неистину, да сам ту изјаву дао у истражни заиисник, као што то у њему пише. Такву дрску неистину метнути у записник — не знам, да ли има још случаја ма где. Онда је г. Јагић дозвао неровођу г. Меанџића и отпочео му диктирати. Шта? Не знам, нисам био присутан. Кад ме је г. Јагић по кад кад позвао, да му нека нитања и ствари разјасним, расветлио сам им смисао мојих речи. Ручали смо у најбољем расиоложењу; бар сам ја био расположен. После ручка је писан записник или диктандо. Г. Јагић је дошао к мени у пету собу и рекао ми да ће се записник читати. Одговорио сам му, да се тај занисник мене не тиче, и да га немам разлога слушати. Јесте, господо, тако је било. На моју част и поштење моје. А овде се суди на основу тога записника. Поред свега ну^ења да потпишем записник, не хтедох га потписати. А на основу тога записника, који ја нисам као деликвент хтео потнисати, ево ме, гшг шсћ!з, сИг шсМб, јустиФицирају. Славни сабор је чуо зашто се оптужујем, а ја држим, да би нрема тим тачкама, ради којих се судим, и сам Дракон изрекао куд и камо блажију осуду, него што ју је изрекао иначе врло нопустљиви Саборски Одбор. Да вам прочитам ту осуду: (Чита из решења Саборског Одбора.) „Пошто из списа, који саборском одбору стоје на расположењу, из података изврешеног извиђења и из извештаја, које је истражно поверенство на том основу предложило, несумњиво произлази, да је управа вршачке енархије у сваком погледу протуправна и незаконита те да тамо несносно стање влада, пошто је то већ у толикој мери утицало на верске осећаје и моралу тој епархији, на њену автономну управу и њене имовинске интересе, да је саборском одбор у постало већ готово сасвим немогуће, да у својем надзорном и контролном делокругу успостави и у њој правни рад; пошто се прави извор том стању налази једино и искључиво у самом енархијском епископу госп. Гаврилу Змејановићу (који би имао бити најпонизнији чувар иравног реда у епархији и који је председник епархијских органа) и у његовом протуправном држању, у његовој радњи против закона & у његовом пропусту званичних дужности, које

га чине с једне стране непоузданим на челу епархије, а са друге стране неспособним, да у моралном и правном погледу енархијом даље управља; пошто даље саборски одбор у властитом делокругу нрема епархијском епископу нема нити дисциплинарне власти нити других законитих средстава, да га принуди на испуњење законитих дужности и да га суспензијом или свргнућем учини безопасним за цркву и автономију; пошто најносле саборски одбор нити у моралном' нити у имовинском ногледу не може преузети нити носити одговорности за недогледне штетне последице жалосног стања у вршачкој епархији; Предлажемо: да саборски одбор изволи све списе, истражне податке, поверенствене извештаје са својим исцрпним извештајем предложити св. архијерејском синоду са пуном иоштовања молбом, да благоизволи у властитом делокругу и колико је год могуће без одлагања поступити против г. Гаврила Змејановића епарх. епископа вршачког ради очувања вере, морала и автономног правног реда у српској нравославној цркви ове митроиолије." (Др. Ј. Радивојевић Вачић; Није Могуће!) Јесте, ево одлуке, ево нечата Саборског Одбор. (Др. Сл. Милетић; Безобразлук!) Да ништа више не споменем из деловања Саборског Одбора и његових неправди и незакоња, довољно је и ово, на да га, српски народ прокуне! И ја сад питам г. Медаковића, хоће ли замерити утоку моме на министарство? И самом г. Дру Секулићу његова савест није доиустила, да као жив човек усвоји све што је Саборски Одбор радио, ма да је и он у том Саборском Одбору био као члан његов, као народно-црквени секретар. (Гласови: А где је Саборски Одбор? Ко ће њега узети у обрану?) Ја г. Дра Секулића зато врло штујем. Он је одмах изјавио, да не може бранити Саборски О.тбор, јер да је био само перовођа Саборског Одбора. И не може га бранити. Е сада, г. Медаковићу, кад имате сазнања о постунку Сабороког Одбора, можете ли примити на знање уток и мог Административног Одбора, можете ли му опростиги, што је морао испред овчх насилника бегати да измакне, јер није имао других средстава да се брани? (Мих. Медаковић: то је ипак потпомагање ингеренције државне власти.)