Srpski sion

Број 38

,СРПСКИ сиом 6

С тр . 629.

пзвештају изређаних овопредметних мера показале се и даље <;ве до 1901. год. Ну нре него што бисмо изнели резултате ових година, имамо част сноменути нека расноложења Саборског Одбора, која одговарају горе обележеним пачелима. Одлуком бр. С. 0. 2199)819. ех 1897. учињено је, ради једнообразвости и из обзира правичности, расноложење, да се каматњак од 8 % односно 7 % код неких (новопримљених) Фондова (заклада) почињући са 1. Јулом 1897. снизи као и код осталих на 6 %, те је упућено књиговодство, да у будуће нроиисује 6%' I од свих Фондова и заклада односно дужника њихових изузимајући оне, који су већ на утужење били предани. Одлуком од 11. (23.) децембра 1897. бр. С. 0. 7619(2360 је изречено, да се из нар. цркв. Фондова и заклада дозвољени зајмови могу реализоваги односно исплатити само по претходном грунтовном брисању на понуђеној хипотеци укњижених дугова или пак уз грунтовну проведбу првенства; а забрањено, да се реализовање обавља на начин конверзије, која је у највише прилика скопчана са несаразмерно већим и по нар. цркв. Фондове и закладе односно органе Саборског Одбора непотребним нослом и комнлицираном операцијом. Одлуком бр. С. 0. 2810|622. ех 1899. угврђено је — услед једног вис. мин. дописа — да се при усшановљењу вредноши хииошеке, ако се вредности по чистом приходу и по порези разликују, узме увек мања вредност за основу, да би се по шго сада даје само на двоструку сигурност, добило боље јемство за издану главницу. У извештају овога Саборскога Одбора о раду у годинама 1802 —1897. изнесено је, да је изречено, да се на хипотеке издају зајмови почињући од три стотине, а изузешно (од 1896.) и од 200 Фор. а. вр. па на више. У току времена се ова мера није могла стално одржати, а да се интереси нар. цркв. Фондова и заклада не доведу до штете. У овом погледу постоје ове три главне одлуке. 1.) Одлуком бр. С. 0. 7621(2361 ех 1897. је сугласно са одлуком бр, С. 0. 1545|692 ех 1893. по ново утврђено, да минимална свота за првобитне (једане) хип. зајмове не буде испод шри сшошине Фор. као што је од 1896. било неко време практиковано да се издаје и до 200 Фор. авр. по што се ово последње није показало пробитачним. 2.) Одлуком од 15. (28.) марта 1900. бр. С. 0. 2273ј590. учинио је Саб. Одбор расположење, да се уз измену одлуке бр. С. 0. 1544|692. ех 1893. за време обусшави издавање заЈмова исиод 1000 К са разлога, што се посао са ситним хипот. зајмовима преко мере нагомилао и што нема на расположењу знатнијих свота ради нлодоносног улагања у хин. зајмове нарочито обзиром на то, што су у скорој будућности нри извађању градња (резиденција бачка, здање нар. цркв. неприкосновеног Фонда за звање врховних авт, власти и за саборницу у Карловцима) потребне велике готовине. 3.) Одлуком бр. С. 0. 7887(1747. ех 1901. (уз делимичну измену одлуке бр. С. 0. 2273(590 ех 1900.) учињено је расположење, да се могу изнимно издавати зајмови и испод 1000 К., али само оним зајмотражиоцима, који су већ хипотекарни дужници нар. цркв. Фондова и заклада. На молби кр. кот. области у Б., да се дозвољени хипот. зајмови у будуће не исплаћују у руке зајмотражаца, него шаљу истој кр. кот. области ради подмирења евентуалних порезних дужности, дотичних дужника, одлучено је 10. (22.) марта 1898. бр. С. 0. 2043(115., да се тој молби из приватно-правних разлога не удовољи. Одлуком бр. С. 0. 2306|629 ех 1900 наредио је Саборски Одбор. да се пемарни дужниџи имају од 1. јула 1900. ушуживаши после годину дана закашњења са каматом (види С. 0. 864(255 ех 1881.), по што се са досадањим утуживањем иосле године и по дапа стварале тешкоће нарочито око осигурања камата. Одлуком бр. 1414|зап. ех 1900. наређено је, да се немарни дужници чз Хрватске и Славоније од 1. јануара 1901. утужују код кр. кот. суда у Карловцима. Одлуком бр. С. 0. 4345(1067. ех 1901. наређено је, да се у обвезнице о хииот. зајмовима осем до сад садржаних уврсте још и трогакови око издавања бриСОВНИХ ДОЗВОЛа. ■ Наставпће се