Srpski sion

С*р. 702.

„СРПСКИ СИОН.

Б р . 42.

Одбор: Паја Марковић (уредник „Бранкова Кола"), Др. Алексапдар Митровпћ, Аркадије Варађапин Ипдета Јакшић, Бранислав Нушпћ п Бранко Петровпћ, (шеф пресбпрова у Београду.) Конгреска дебатовања текла су достојанствено, мпрно парламентарно, а решења су донашаиа једнодушио. Према одлуди конгреских сазивача, политика је била искључена из конгреских саветовања и решења, с обзиром на задатак конгреса, као п на све могуће прплпке, у којима се конгрес и његови чланови налазилп. Та је одлука била веома мудра п благодетна. Она је од свију члапова конгрескпх са уважењем примљена, најлојалније респектована и најкоректније изведена. Највећом пажњом, управо скрупулозном ригорозношћу, како на конгресу тако и на конгреским забавама, најбрижљивпје се старало, са свију страна, да се нпчим не оштетп интерес конгреса и не повреди осећај когреских чланова, нарочито не осећај грађанских врлина и патриотских дужности чланова пз Аусто-Угарске. Све то служп па част, колпко врсним сазпвачима конгреса, толико и свима учасницима на конгресу. Првп копгрес српских новпнара п књпжевника пружио је такођер доказа о јакој тежњп њпховој за културним подизањем свога народа. Умне спаге не ће недостајати пзвођењу те тежње, само ако буде, увек и у свпју фактора, љубави за општи културни интерес наш. На другом месту доносимо решења конгреска, која се, можда, не ће одмах, сва п у свему оживотворити. Али, она постоје; мисао и дух њпхов је ту, а утпцај њпхов изван сваке је сумње. И у томе је један шорални успех конгреса — поред многих других. (Решења првог конгреса ерпских новинара.) На првом конгресу српскпх новпнара донесена су, осим других, и ова решења: I. Потребно је основати у Београду српску главну књижарницу, с јаким каппталом, која ће по свима срнским областима, у свима градовима и већим местима пмати своје фплпјале. Њихова би дужност била да свакога месеца објављују појаву сваке нове српске књпге и да је, ако је не би већ имале на стоваришту, набављају најкраћим путем. Потребно је органпзовати што рационалнију п што поузданију колпортажу за књиге, часопиее и повине у свима српским местима. То би имала извршити главна књпжарница и њени филпјали. Да се то постигне треба порадпти да се укпну забране

и огранпчења колпортаже које постоје у некпм покрајинама. Иотребно је установити у свакој варошп п у свакој већој сеоској оиштпнп чптаонице са задатком, да набављају новпне и часописе из свпју српских области, у сразмери својих матерпјалних средстава. Потребно је уза сваку чнтаонпцу, илп независно од ње, основати књижнпце за народ, уређене према меснпм прилпкама са што разгранатијом употребом свакога грађанпна. Задатак је књижницама да набављају ваљане српске књиге преко српеке главне књижарнице и њенпх филијала п иначе, и Потребно је умолити владу Краљевине Србије да по могућству уреди ноштанским конвенцијама са суседним државама односе ради олакшања поштанског саобраћаја и у оним земљама које су сад пзван међународне поштанске заједнице. II. Потпуно убеђен, да је најшира слобода исказивања мисли најпоуздаппје и најјаче јемство за просветнп, културни и политички напредак српског народа, да је слободна штампа најјачп заштитник и бранилац истине, конгрес сматра, да у полемици пзмеђу новинара н пзмеђу јпвних раденика треба брижљиво избегавати све што се односи и вређа чисто породпчну част и морал. Конгрес очекује од српских новинара, да ујавној дискусији увек употребљавају тон озбиљан п достојан образованих и васпптанпх људи. Разне белешке (Насљедни алкохолизам.) Проф. Бонског свеучплишта Др. Палмер изнео је недавно врло интересантне и поучне резултате наследном адкохолизму у једној породици у току иеколико десетина година. Ужасну исторпју те породице имао је тај професор прплике испитпвати у подробностима помоћу судских акага н другпх обавештења. Жена по пмену Аца Журке родила се 1740. г., а умрла је као ппјаница, лоповка п скитница. Оставила је потомство, које се током времена умножпло на 834 душе. Од тих је 700 имало посла са судовима; 106 се родило ван брака. 142 беху убоге сироте, 64 живело је од мплостиње, 181 женска беше пала у блато неморала, 76 лпца те несретне породице кажњено је ради разних преступа, од тих њих 7 смртном казном за убијство. У опће за 75 г. само та породпца стала је државу 5 милијуна марака, које за издржавање њено по затворима, које пак, што је нанела штете држави.