Srpski sion

Ог?. 828

„СРПСКИ СИОН"

Ј>р. 51.

успомена свега онога, како ко/кки персТдсткш цлри, познакше гак"к, пл з1Л1/1н рождша* госа ца^А 1икјсн4го, ш ск 'кт /1к1а 38 'кздм кодн«ии, достигошд ко Кидлнл»х, д<»1>к1 нога1||{ извраннк1А: зилто, и лТк/шх, и сдп-рн8, и пддше поклонишлса , кид-кша ко ко кгртмгк мл&' диш,д лежацм кези^ктнаго. Хрпстос се роди! Тим речима казује и православни Србин Божићну радост своју, а у радости тој, не само у светом храму дома Бо-жјег, него и у домовима својнм, са домаћом х;рквом својом, поје славу Христова Рождества умилном песмом црквеном, а богослужећи светињом и лепотом својих српских народних 1»ожићних обичаја. Са умнлне те Божићне речи три, и моја Архипастпрска радост иоздравља радост вашу. Мила децо моја: Христос се роди! Велика је радост Божићна и за оне, који јој све узроке н разлоге не позиају, а колико је већа и иунија онима, који знају н схваћају значај дана и важносг дога^аја, чија се усиомена данас поје и слави у светој православној Христовој Цркви и пространом православном свету хришћанском. Насх ко ради родисА отроча лмадо прек^кчнкш Вогх, певамо данас. Насх ради ч»лок'ккх и нашег^ ради спасенТА, сшедшаго сх ншесж, и коплотившагосА и) Д8\а скдта н ЖарТи д *ккк1, и ко чмок^чшасд, — исповедамо као Е^крВк* своје свете апостолске I {ркве и свију нас у тој Цркви. По исновести, дакле, свете цркве и вере наше: Син Божји, Господ Псус Христос, нас ради сишао се с неба, нас ради и ради нашег спасеља узео је на Себе тело, родио се у јаслама вертепа Витлејемскога и постао човеком. Нас ради чмок'ккж, ради целога човечанства, ради свију људи, свију народа. А за што нас ради, свију нас? Да све нас спасе а 1 ракоти кражТд, јер смо сви били иод осудом прародитељског греха, који је од Адама и Еве прешао на све њихове потомке, на све човечанство, са свима последицама љеговим. Јер као што кроз једнога човека дође на свет грех, а кроз грех смрт, тако и смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише. За грех једнога дође осуђење на све људе. Непослушношћу једнога човека, посташе многи грешни. Првим грехом, преступањем заиовести и закона Божјега у рају, раскинуо је човек савез с Богом, изгубио је благодат Божју, пао је у духовну смрт. Помрачио му се разум, изопачила воља, нагрдио је у себи обличје Божје, претегла је у њему наклоност злу, постао је робом греха. У тами греховнога ропства тога постајао је човек све изопаченијим, све горим. Наступило је очајно стање. Дошла је већ кончина /гкта, дошло је време: или да се човек избави вечнога проклетства, или да га нестане у њему. Да се човек избави из тога стања, требало му је пре свега задовољити бесконачну правду Божју, увређену првим грехом човековим; требало му је умилостивити Створитеља, како би му кривицу опростио; требало му је препородити и обновити природу своју, у којој је ђаво већ утврдио био »закон греха и смрт, која царује кроз грех«; требало је човеку удостојити се опроштаја Божјег и помирити се са Господом Богом својим. У греху огрезао, недостојан и немоћан, ни једно од свега тога човек својом