Srpski sion

Б р. 3.

,СРПСКЖ

сион. в

Стр. 87.

онако поколебаном стању Јерархие ние могло ни Маџарско правителство никаква дјела наше дркве предузимати, дакле ние могао више ни дјејствовати Г. Епискои Платон у истом правителству као орган свое цркве, него само као орган самога правителства, као што је и дјејствовао. Останак дакле Г. Епискона Платона у правителству маџарском и после 1. Маја јест дјејствително одпадание његово од свога Митрополита и право одцјепление његово од јединства цркве, кое је дјејствително посвједочио и сам своим поступцима. Кад је правителство Маџарско по побочним намјерама своима премјестило рок Собора нашег с 15. Маја на 13. Јуни и мјесто Карловаца одредило Темишвар, гдје би се морао Собор држати, онда је Г. Епископ Темишварски Пантелејмон Живковић, знајући, да Митрополит на тај Собор доћи по закљученијама Мајске Скупштине не може, разјаснио писмом своим правителству Маџарском, да се тај Собор по правилама наше Цркве држати не може, и да он као најстарии носле Митрополита Епископ у томе Собору, гдје митрополита нема, никако учествовати не може. Ако је Г. Епископ Платон сматрао себе после 1. Маја у правителству Маџарском као орган свое православне цркве, он је требао да предупреди ту наредбу, која се ние могла без знања његовога ии учинити ни издати, ако ли ние могао препречити, да не изиђе, могао је не пристати од свое стране на њу, кад је изишла а посље, кад је Г. Епископ темишварски ремонстрирао противу тога Собора, требало је, да јавно за љубав основоноложенија свое цркве протестира и Епископовом основаном разјасненију уважение нридобити потруди се. Но Г. Епископ Платон не само да се ние трудио предупредити ту наредбу, него је и дјејствително пристао на држање Собора ради претресања дјела црквени без Мигрополита, без најстариега Епископа по Митрополиту и без друга јошт два Епископа Хорватског сирјеч и Славонског, кои нису могли на тај Собор доћи, изабравши Депутирце у својој Диецези и те у Темишвар пославши, а тим је посвједочио, да је он одпао од свое православне Цркве и

да он ние дјејствовао у правителству Маџарском као православни Епископ, него је дјејствовао као орган правителства Маџарскога, То је посвједочило и правителство Маџарско премјештением истога свога органа из Будимске Диецезе у Бачку, посвједочио и сам Г. Епископ Платон тим, што је примио из руку правителства Маџарског Бачку Диецезу. Да је он дјејствовао код истога правителства Маџарскога као Православни Епископ, не би могао ни соизволити да се то чини, а камо ли примати без икаквог втеченија свое цркве премјештение свое у у Бачку Диецезу, почем је то иротивно нравилама наше цркве; а да је њега сматрало Маџарско правителство као вјерног својој цркви и своме народу православнога Епископа, не би га било премјестило у Бачку Диецезу онда, кад је за њи и за њиове намјере много нробитачније било, да православни народ Бачки нема нигдје и ни у чему какве више точке соединенија свога, као што је Епископ, кои љуби искрено своју цркву и народ, и кои по љубови тој својој и по дужности својој мора тражити корист свое цркве и народа и у најнеповољниим обстојателствама цркве и народа. Али чим је Г. Еиископ Платон том страннутицом прешао у Бачку диецезу, то се само по себи разуме, да је увјерено било Маџарско правителство, да он неће бити православним Бачким Србима точка црквенога њиовога соединенија ради прквене и народне користи њиове, него ради ко« ристи Маџарскога правителства, од кое је он своју изгледао; само је то могло довести и Маџарско правителство до тога, да га пошље у Бачку Диецезу онда, кад се они нису бринули за нашу цркву, него за свое одцјеилење од Аустрие, и Г. Епископа Платона, да он драговољно нрими премјештение свое у Бачку од Маџарскога правителства, преко Палатина и Министра просвјете даде себе увести у православну Диецезу Бачку, као дјејствителни Епископ Бачки почне без знања цјеле оетале православне Аустријске Цркве и без втеченија првенствујућег у тој цркви Епископа, Патријарха свога управљати Диецезом Бачком, и тим начином и строго црквена дјела или преда сам мир-