Srpski sion

С тр . 262. СРПСКИ СИОН Е р . 9.

јешче их комианија и другов доволних имјејутсја. Далше иутусја дал ја 10. Ноем. ио старому из Новога Оада и до Сегедина ириспел, и тамо пребих њеколико днеј и сам својеју рукоју сербски написах свјатој почившој Императрици Монархиње и Матере нашеја, јако Вашему Имераторскому величеству, и коменданту графу Далтану у Сегодину предах да оправит чрез пошчу или шчаФету. По изшествију мојему от коменданта, носле мене, нротоноп сегедински Николај Поповић и мој клиенс Михаил Василиевић, отишли коменданту, и моја писма узели, и сказали да ја Фантазирам. Из Сегедина узели мја и возили до Марије Терео-ије (Суботице) и тамо обношчевал, и заутра чрез цјелују Бачку возили мја и у Бођан монастир одвезли мја, и тамо 11 днеј пребив, и великое страдание и мучение подјах. От Бођана же паки к»ко једнога малиФиканта и горше отвезоше у Нови Сад с пандури комитата Бачкаго, и у резиденцију моју довезоша мја, и в мојеј малој спавалној соби затвориша и с кудостијами утвердиша и тамо 4 мјесјаца и 2 недјеле во аресте пребив. Бише ме пандури, везаша штрангама ноге, руке, ране сатвориша по цјелом гјелу и свога како с поља, тако и изнутра разбише врат растерзивали, клинове во уста влагали, зубе поразбијали, медицине во уста сасипагие, власнн браднија изчупаше, ушеса оба разцепише, ножнија жили разбиша и сада ноге затеченија стојат и ово је седми мјесец прошао а осми настал; врачарице доводили, претиснули ме но 15 слуга с пандури, и козије пзпки на персти ножнија везали, и оном водом напајали. Ја Ваше величество не би могао на хиљаду тестета напира оиисати моје страдание и мучение великое, и пандури говорјат овим речма: имамо власт везати, пељати и мучити глађом и жеђом и пустити, већем ако је дражајши Спаситељ онакви мука поднел, како ја грешни. Слуге моје испод пенжера ио цјелу ноћ натиекују псе да лајут, уснути недајут, ругају се, дрече, иљујут мја по образу и сказујут безчастија и нестерпима.ја, којего страданија и мученија опнсатисја неможет, ниже ум анђел-

ски ашче би имјел ја величеству како мојему Господину монарху јављам, да је мене јављено и секрет (тајно) и велики таинство Божие јест, и никому открити развје свјатопочившеј Вашего величества матери арканум Божији јавити и Вашему величеству открити и јавити, и хошчете Ваше величество и будет Вам за велико удивление, ашче би Ваше величество вједали какови Ви дар и тезаурус у Вашеј потенцији имате, и какова благодат Бо жија над вами јест, истину исновједам и заклињајуеја нред троном, свјатија живоначалнија Тројици и пресвјатоју Богородицеју и Приснодјевоју Маријеју, и всјеми свјатими и пред троном Вашего свјашчењејшаго Ц. к. ап. величество, јураментално соутвердити и анробирати. Само заклињем Ваше величество, изволте мене пред лице Ваше царское преставити, заклињем кровију дражајшаго Спаситеља нашего Господа Исуса Христа, који је нас ради и нашего ради спасенија на кресту своем пречистом и божес/веном предражајшу своју кров пролио, и нас от смерти вјечнија и ада погибелнаго освободио, својим тридневним воскресением из гроба. Заклињем Ваше величество како помазаника Божија за свјатија нреставлшијасја от сего свјета вјечнаја преселенија, Вашего величества прадједов, дједов, стрицов и родителми Вашими Франциском иервим и Маријеју Терезију и супругами Вашима двјема, и малоју дјевицеју Терезијеју, братијах и сестриц, који су от сего суетнаго свјета во вјечнаја преселилисја. Молим, просим изволте височајше повељети Г. генералу Цедвицу, и наложити, под кустодијами солдатскими узети мја и восхитити, и купно них Ексесенцију Г. епископа темишварскаго римокатолическаго Кришчовића, и генерала Цедвица мојего страданија и мученија от начала крешченаго царства римскаго невиђено и нечувено, сам Г. Фелдмаршал-ла.јтнант варадински, са својеју госпожеју приходил и шчабсоФицири мнози видјели моју кров и бједное моје мучение и говорили по граду варадинскому, Христа су чивути мучили, а овога, старца епископа његовога закона људи муче. За удивление свим било ви-