Srpski sion

Стр. 308. СРПСКИ СИОН Бр. 10.

церкве сосудом себе указал, о том, да инаја премолчу, живиј свидјетелие сут и девјатољетни, трудом јего сочинени и руко.ју јего с величајшим приљежанием начертани конзисторијални протоколи, и сами јуниј клир Епархији здјешнија образованием своим образ восиитанија карловачкаго прослављајушчи. 1аскајусја же надеждеју, что он в последњем љета сего училишчнаго теченији, јелико в приљежаиији, и ревности, толико в честности, и смиреном житији не точију неослабил, но паче Превосходителство Ваше о иних, јаже мноју о нем речена биша, полно увјерил. По тому убо, повнегда ниње обстојателствам тако требујушчим, Јего императорскому величеству Нашему всемилостивје.јшем Монарху изволисја мене по милостивому Превосходителства Вашего предложенију, в администратора вдовствујушчија Епархији Арадскија наименовати; убо ово да не би отеутствием мојим из Епархи.ји мојеја Пакрачкија. точное како в самом домје мојем, тако и в дјељех Енархијалних оскудјевало нравление, но иаче би лице саном и достоинством почтеное, с уважением и отличием в нем предстојало; ово же да би труди и подвиги вишереченаго протосингела мојего по достојанију награждени бити могли; усуждајусја Превосходителство Ваше сим покорњејше просити, јеже би Превосходителство Ваше из преднаведених призрјенији милостиво дозволили, и благословили, что би аз предномјанутаго протосингела мојего Сгефана Станковића в архимандрита Ораховичкаго, и по тому више произвести могл; что не точију предсловутаја обитељ свјатаја болше 15 љет архимандрита својего лишенаја, но и самаја Еиархија сија иновјерниками окруженаја, архимандрита в средиње својеј от давно уже гребовала * При којем мојем покорњејшем прошенији мене до нињешњеј милости покорно вручају, и с глубочајшим страхопочитанијем пребивају." У „сосједанију" од 15. Јулија 1818. у ком је био митрополит Стратимировић, владике Стефан Авакумовић темишварски и Гедеон Петровић, бачки, буде Сганковић из „призрјенија наипаче, что својства и качаства препоручаеваго лица, а такожде и обстојателства и потреба каждија енархији, епископу епархијалному нај* Пакрачка епархија, као ни горњокарловачка, будимеха, вршачка, нема данае архимандрита !

лучше позната сут, обшчим согласием" за архимандрита изабрат. Епискои је Путник одлагао са ироизвођењем Станковића за архимандрита, и 26 Јануара 1819. писао је следеће писмо митрополиту Стратимировићу: „Протосингел мој и опредјелени Ораховички Архимандрит Сгефан Сганковић, иже в прошлом љетје милост имјел во дворје Превосходителотва Вашего полниа деејат мјесјац жити, и клириком Епархији Вашеја и бачкија настирскују богословију с сопрјаженими с неју науками предавати -— желает и умилно просит во Фрушкују Гору, идјеже и пострижен бје премјеститисја, с Архимандријеју Раковачкују помилован бити, церкви же свјатјеј и Пресвосходителству Вашему, пред прјамим, р.епосредственим и проницателним взором Вашим и далше служити, и при образованији будушчиа рода Нашего просвјетителеј, от дне на дењ болше и вјашче усовершенствоватисја. Сие тепљејше желает и коленопреклоно просит у Вашего Високоиревосходигелства, он, протосингел мој, — о сем благоговјејно и синољепно прииадает богомсобраное братство Раковачко — сие желају, мољу, о сем должное и радостное простирају слово и аз, возродивиј Јего духом свјатим во великој свјашченства тајње. Не хошчу аз ниње паки новгорити онаја, јаже о добрих качествах јего незазорном же и примјерном житија новеденији, прошлаго љета в предложенији мојем безпристрасно речвна биша — живушча бо јего во дворје Вашем, и пред очеси Вашими дјелајушча, познасте и искусисте полно — ниже уповаег он на онаја, јакоже ни на десјатољетнија своја мње и церкви славонској содјејанија добрвја услуги — но јединствење на безиредјелнују милост и правдољубие Ваше. Услишите милостиво праведное и призрјенија достојное прошение јего — вн}шите вопл и сердечное воздихание Раковчанов призрите и на моление и предстателство моје. Утјешите нремјешчением сим сједину моју, утјешите протосингела мојего десјатољегним подвигом и ревностију невоздјеланое ноље Славонское во сад лучши обратити крјепко спомогајушчаго и умножите с њим многое мно жество благословјашчиа Вас, и прослављајушчиа славное имја и блистателнују особу Вашу. В полном упованији јако он, и аз благодат