Srpski sion

Б р . 15.

СРПСКИ

СИОН

Отоманском портом, па да турскиј кадија помеђу нама суд учини, и да пол имјенија вашег нродате, и да му дате, права вама дати не би смјео, јер неправде, кое ви мени чините, јесу рукама ухватиши. И отселе нема друго ван: ако будете требали Церкву, свештеника на коншракш добити морате, да, ако би се човјек међу вама — не дај боже — разбољео, и у Церковној служби, нлату му с уреченим временом давати обвежетесе, да с вама нема кавге, јер человјек међу вама здрављв одержати не може. — Ви знате што сте у иочетку мое болести чинили, како сте ми службу, као злочесту калФИ али куварици отказати хотјели, како сте своју Церкву игнорирали, како сте ме у лаж тјерали, како сам сирома номошчију сирћета и воштаае свјеће с вама се разписивати морао, писати на све стране но свјашченика и трошити, како сте мој Свештеничкиј карактер нсовали и ушчерб мом достоинству наносили, давајући ми титулу нашег Андре Бована и т. д. Ето видите какви сте и колико разумјете! Зовели се то Братство народње-церковно? Зове ли се то возаитание? Је ли то човјечност? Је ли то благодарност на мое многе заслуге, кое сам Цркви овој учинио. — И тек да се човјек што онорави, а вк\ внезапу нађета нешто што је противно божием и човјеческом праву; а ја! за вас није човјек народниЈ, јер ви још не осјећате у себи нити једну искру народњега духа, но за вас ]е човјек подлиј, лукавиј, ласкатељ и наемник; и ја имам обстојателством мое болести от вас ствариј доволно, кое у дубоке иредмете зарезуе, а ви адвоцирајте свободно како вам драго — не марим. И немојте ви мислити, да ћу ја за мое ствари прибјећи церковној власти, за да не би сте рекли, да по природном благопаклоненију нраво ми дае, — не, но почамши от мјестне Јустицие, до највише апелацие, до еамог всепресвјетљејшег престола, иа да сте ви Обштество строенија каква му драго, ви губите јер неправде и закононреступленија ваша јесу аушепшическим доказашелсшвама подкрјенити можна. — Но ја ипак мислим, да је вама чест ваша и име мило, и да нећете до тог доћи,

да вам образ ваш изиод поднебија српског и по вилаету буде блатан — ја мислим да разумј ете што са овим хоћу да кажем и не само на име обшчества, но и у личности ваше немојте да будем нринуђен дирнути, јер ја знадем што кои важи у обшчеству; немојте дакле да свак знаде наше г5лотиње и невоље; и немојте да се по судови вучемо, јер ја нити шта имам, нити изгубити могу, а ви имате много. А што се тиче те мое нлате, то ако никако, садзасад начинит ћу једну колекту и казат ћу мое стање овдје пореду, и поднети ћу Браћи нашој римском обшчеству, молећи за Христианско великодушие и човечност, и уФам се, да ће људи дати до 20 ф . да преживем с Фамилиом, и да квартир нлатим. И чујте сад што ћу вам рећи. ја ћу скорим временом от вас се разтати, јер ћу по милосердију божием и милости церковног надлежа^елства добитикорицу хљеба, а ви ћете овдје остати, и добит ћете, уФам се у бога, каква свештеника; него вас молим и совјетуем за вашу хасну, немојте бити као простии људи имже њест јешче доволно разума, но узмите дух онај народниј от напретка; базирајте ваше поведение на слободи, једнакости и братству; имајте у очима вашима предмет благостојанија Церкве и Народа; одбацујте кукавиј стариј шлендриан от прошасти стољетија; свако властољубие убјегајте као смрадне куге, јер не соотвјетствуе данашњем духу и времену; обетојателство Сења пред очи узмите, не глецајте на друга мјеста; отворите очи ума и срдца вашег; обшчество церковно стројте; не будите здание на песку; душепопечитеља у средину своју узимајте, јер другач мира, љубави, слоге и напредка имати нећете; вавјек ће бити туђиј човјек; вавјек ће от вас зазирати; вавјек ће вам и носом завертати; — но будите с њим једно тјело и један дух, јако и звани бихом во једином тјеље упованија нашего, зндјући нри том, да овдје свештеник више Нопопв саиза него ли за плату служити има — то ]е наравна ствар нестало је стари људиј, нестало је и стари понова; — дух времена схваћајте; и ако опазите у вашем свештенику и једну искру