Srpski sion

С тр . 628.

СРПСКИ

сион

В р . 20.

Аустро-Угарску, Восну и Хердеговипу 4 фор., а за стране земље 5 фор. на годину. Извештавајућу о овоие (долази наслов), част ш је умолити, да свима себи иодређеним властима и својим подручним органима и заводимз, црквеним општинама, свештенству и учитељству тај лист нрепоручити, и све своје званичне наредбе, огласе, едикте и друге публикадије свагда томе листу ради уврштења достављати нзволи. Нарочито нека изволи (наслов) учпннти нужно расположење, да се све подручне дрквене општине и школе, свештенство и учитељство на тај лист претнлате, и да црквене општине своје огласе у тај лист шаљу. На тај конац шаљем (наслов) у прилогу под •/. довољан број штампаног позива на претплату, изданог од стране уредништва и издаватељства „ Српског Сиона", из којега ће се програм листа боље увидети моћи, и молим, да тај позив властима, органима, односно цркв. општинама разаслати изволи. У Карловцима 8. (20.) Јануара 1891. Георгије с. р. Патријарх. Г. Мушицки је могао доћи до ове наредбе и он ју је морао имати у рукама — ако је по својим речма свој предлог написао на основу каквих других нотребних списа, а не само позива на нретплату, из ког је само поменуте речи извукао, и ако је у њему мало даље од њих речено: „Његова Светост, иатријарх сриски Георгије БранковиЛ извршио је иоверену му од св. Синода задаћу, те је одлучио, да се установи и створи нов духовни часопис под именом „Српски сион ", који ће недељно излазити од нове године 1891. и који ће бити званичан орган српске православне Митрополије Карловачке за црквено просветне и автономне потребе наше". Он је исту наредбу могао наћи у целости не само у 2. бр. „Српског сиона" од 1891., у службеном делу на првом месту, него ју је могао наћи и морао ју је наћи у спиеима саборског одбора, а нашао ју је и у самом закључку саборског одбора од 21. Јануара 1891. бр. С. 0. 127/13 ех 1891., у ком се наводи садржина поменуте наредбе Његове Светости. И кад је за њу г. Мушицки морао знати, ваистину је не мало чудо, да је он као одличан правник могао учинити предлог саборском одбору, да се не призна званичност „Српском сиону", већ и с тога, што је Његова Светост прешла пуномоћ св. архијерејског синода и да се упути Фишкалат црк. нар. Фондова, да против ње због ненадлежног ношења званичне ознаке судски поступи.

Па кад је у закључку св. архијерејског синода од 23. Окт. 1890. М. 425. Син. 12. речено: п да је за ову митрополију неопходно нуждан један званичан лист ," на ком је основу Његова Светост покренула „Српски сион" као званичан лист; кад је од то доба до данас толико и толико држано ев. архијерејских синода и ни један од присутних у седници од 23. Окт. 1890. и доцнијих архијереја не само не протестира против званичности његов-е, него у њега сви до данас — сем једно кратко време вршачког — шиљагае званичне ствари; може ли се и помислити, а камо ли рећи, да је Његова Светост ирешла иуномоЛ св. архијерејског синода? Како би у том случају изгледали високопреосвећени г. г. архијереји карловачке митрополије, да они не беху у стању да увиде за 12 1 1$ година, да је Његова Светост прешла нуномоћ св. архијерејског синода, односно да је трпе, за толико дуго време? Па кад г. Мушицки односно саборски одбор држаше, да високонреосвећена г. г. архијереји не беху у стању да за толико дуго време увиде, • да је Његова Светост прешла поменуту пуномоћ светога архијерејског синода, и сматраше себе за овлаштене и позване, да у име њихово — и ако неовлаштени — позову због тога Његову Светост на одговор; зар није било упутније и умесније, упозорити на тобожње прекорачење саму високопреосвећену г. г. архијереје, и умолити их или позвати, да јој стану на пут, у место што су уиутили Фишкалат, да у том погледу судски иоступи против Његове Светости? Да су прво урадили, сазнали би праву истину — коју је г. Мушицки морао као што рекосмо знати пре поднашања свога предлога —, те се не би имали од њиховог одговора онолико женирати, колико ће се женирати, да не кажемо што друго, кад им суд на фишкалову тужбу одговори: пошто се из званичних аката јасно види, да је Његова Светост на основу закључка св. архијерејског синода прогласила „Српски сион" за званичан орган српске карловачке митрополије, одбијате се са неоснованом тужбом. Ову је бламажу могао саборски одбор избећи, за коју ће носити моралну одговорност г. Мушицки, коју није требао изазвати ни у интересу угледа Његове Светости, као старешине овопределне наше цркве, ни у интересу сабор-