Srpski sion

Стр. 2,

СРПСКИ СИОН

Б р. 1

Кол кн п(ј )сЈдствЈи цдрјс —, Е јсјлиса 1{р8сдлн/ие — и остале богодухновене песме с тропаром: Рождество ткое Хрјст« Ноже нлшх — и кондаком : Д'квд днсн пркКцксткгн наго рлждаетх — —, сиеване све од богодухновених учптеља и отаца црквених у славу рођења једнородног сина Божјег, Исуса Христа. Па шта је нрави узрок тој данашњој нашој и црквеној радостп, која нас у поменутим несмама пзмеђу осталог позпва, да нриђемо и да се радујемо Госггоду; која позива цео свет, да лпкује и да од радости пгра? Повод је тој радостп, као што се у једној од иоменутпх песама велп, тај, што је у данашњи дан дошао на земљу Исус Хрпстос, истпнпти син Божјп, да свет обнови и да спасе душе наше. Рођење Христово, које се у даиашњи дан нре 1903. године збпло, обузело је иодједнаком радошћу и небо и земљу и ангеле, који нри његовом рођењу запеваше радосну песму: Слава Богу на виспнама, радујте се људи, јер се роди син Божји, п људе, којп му принесоше даре, злато, лпван и смнрну, с тога, што се у данашњп дан пспуннло обећање Божје, да не ће оставптп род човечји у вечној тами и незнању и иод прародитељским грехом, него да ће послатп на земљу Опаситеља да га спасе и научп правој истинн ; што је у данашњи дан рођен — рођенн нре свију векова — од Духа светог и Марије дјеве у граду Витлејему јудејском у јаслама, једнородни син Божјп Исус Хрпстос, чији су долазак пророцп вековима предсказивали, а род човечји очекивао вековима; што је у данашњи дан снн Божјп Исус Христос, пстпшггп Бог, постао Богочовеком, чнје је рођење као што се пева у данашњем тропару „озарило цео свет виделом разума", те дошавшп на земљу, узео на себе грехе рода човечјег, због чега је себе и прпнео на жртву, и својом жртвом спасао га од прародитељског греха, новратпо му изгубљену љубав Божју, сјединио га с Богом, отворио му затворене двери Божјег милосрђа, избавио од вечне смрти п даровао му жнвот вечни, донео му на земљу божанствену науку, повратио га вери и љубавп к Богу^ иоказао му, како треба жпвети и умретп у иснуњавању дужности и вршењу врлина, научио га како треба љубити и славити Бога, у њега вероватп, како треба љубити самог себе п своје блнжње и ко је све наш ближњп; што је у данашњи дан дошао на земљу Онај, који је донео роду човечјем новн завет пзмеђу Бога и њега, основао на земљи своју цркву, по чпјем се имену називају сви они, који верују у њега и у његову божанствену науку, без које се не може постићи живот вечни. Ово је узрок н повод данашњој нашој и црквеној радости, која нека се п од сада као п до сада међу нама и у нашем народу одрлсава. И кад на све ово, мила моја децо духовна, помислимо, оправдана је данашња наша п црквена радост. Стога се уз цркву радујемо и ми сви данашњем дану и празнику искреним срцем и душом, и радујући му се, не заборавимо ни у њојзп на божанствену науку Христову, а ни пначе, него жпвнмо по њојзи, чија се наука своди у ово неколико разумљивих речи: љубимо и поштујмо Бога изнад свега, а ближњега — све људе — као сами себе, п што нпсмо ради да нама чини други, не чинимо ни ми другима. Ова божанствена наука нека нам је увек путовођа у нашем животу, па ћемо живећи по њој, задовољно поживети на овоме свету, а у вечитом заслужити милост Божју. Па, у колико се у данашњи дан и моја душа радује данашњем дану, пма нешто што је и у данашњи дан ожалошћава, и не да јој, да ми радост буде онаква, каква беше у данашњи дан код мал' не свију мојих претходника митрополита-патријараха. А то, што н моју душу, као што је и душе мојих иретходника овамо од