Srpski sion
српски сиое
тек онда могу бити нредметом (материјалом) мериторне расираве, ако иста приликом грађења уредбе као што треба и подробно буду узета и истакнута у уредби. Из овога узрока сам обишао подастирање унитне одлуке на нревишњз место. Узевши иа знање ову намеру сабора да изврши (спроведе) ирев. кр. наредбе, са своје стране позивам путем Ваше Преузвишености нрав. српски нар. цркв. саборски одбор, да у смислу § а 33. прев. кр. наредбе од 14. маја 1875. г. сачини савезно са нацртом уредбе о начину руковања манастирским добрима у исто време и нацрт уредбе о дотирању (опскрби) манастирских калуђера и такове сабору поднесе, да тако ове уредбе могу бити у автономном иравном кругу српске цркве сабором донесене и ради издејствовања превишњега одобрења приказане. Како пак уредбе, које ће сабор донети у смислу тачке 8. §-а 19. прев. кр. наредбе од 14. маја 1875. год. истом после премилостивог одобрења Његова Величанства ступају у живог, позивам саборски одбор, да се дотле, док се по нревишњем одобрењу не узмогне увести у живот донети се имајућа коначна уредба, строго држи привременога упутсгва, које је саборски одбор у погледу администрације, рачуноводства и рачунополагања манастира под бр. С.О. 337.1107. ех 1876. издао, а с тим у свези и упутства, које је под бр. С.О. 579. ех: 1878. сачињено и које је отписом мојега прегходника у звању од 9. августа 1903. бр. 3264. и за садањега надзорника добара прописано. ГЈримите и т. д. У Будимиешши, 15. марта 1904. Т и с а с. р.
Одликовани и Његова Светост преузвишени Г. српски Патријарх Георгцје благоизволео је 20. о. м. одликовати привременог нрофесора карловачке богословпје Валеријана ДрибиЛеви^а црвеним појасом и иошењем сомотске камилавке. Његово високопреосвећенство Г. епископ будимски Лукијан БогдановиЛ, као адиинистратор темишварске епархије, благоизволео је под 10. (23.) о. г. одликовати надбедреником окружног протопрезвитера темишварског Јована Новаковића , а црвеним појасом пароха чаковачког Шилоша Милошева. Његово впсокопреосвећенство Г. епископ темишварски г. др. Георгије Летић по високом овла штењу Његове Светости, благоизволео је 20. о, м. у дворској карловачкој капели св. Димитрија руко,положити јерођакона јазачкога Лукијана за презвитера, а сврш. богослова Јефтимија ПоваковиЛа за ђакона; на Цвети пак 21. о. м. изволео је у Саб.
рукоположени. Цркви карловачкој рукоположпти за презвитера ђакона Јефтимија НоваковиЛа, а монаха беочиискога Методија за јерођакона. Подједно је 20. о. м. благопзволело Његово кисокопреосвећенсгво произвести за чтеце богослове IV. годпне: Владислава Алексића, Драгомира Глумца, Владимира Грујића, Јована Делића, Јована Димитријевића, Алекеандра Иванића. Јосифа Јакшића, Уроша Јовановдћа, Деспота Квргића, Григорија Константиновића, Григорија Кузмановића (Петровачки), Николу Кукпћа, Бранка Милошевића, Данала Подунавца, Душана Предића, Марка Протића, Александра Секулића, Константина Сепера, Александра Спајића, Саву Стајића, Саву Станкова, Јована Станојевића, Стефана Стојановића, Константина Суботина, Јована Татаровића и Саву Ћосића; а 21. о. м. гимназисте: Вошка Пецарског, Данила Медаковића, Душана Медаковпћа, Радпвоја Тресиглавића ученике II. гимн. разреда, и Вранка Чупића и Миленка Марина ученике III. гим. разреда.