Srpski sion

С тр . 412.

СРПСКИ

СИОН

Б р . 14.

рацији своју душу, првак овостране српске либералне странке др. Илија ВучетиЛ у 60. години свога живота. Како је име др. Илије Вучетића тесно скопчано са историјом наше овостране цркве, управо са историјом њене црквено-народне автономије оваао од 1885. до данас, у којој је он играо најважнију улогу; то ћемо о том његовом раду коју да нроговоримо. Вучегић се још као ђаком писањем дописа и чланака у „Застави" од 1866. истакао на површину, и од тога доба па све до своје смрти, српство је штоно реч водило бригу о њему и сваким даном све познатије бивало. Како је Вучетпћ први пут био изабрат за посланика народпог на народном сабору 1872. и ушао у сабор, који се нре разишао но што је и приступио своме раду; ниЈе чудо, што је поред својих нолитичких начела уз Милетића, од првог дана свога сгупања на јавно поље, ступио у опозицију против јерархије и заступао начела, која она није могла у свему прихватити. Од 1885. године постао је Вучетић вођом на црквено-народном пољу, и да којом срећом ниЈе затекао оне прилике, које су у то доба ностојале, и да у нашем народу и у то доба није ностојало мњење, да цркву треба ставити на што шири демократски темељ ; поред своЈе спреме и вредноће, он би као вођа урадио много кориснога и ио наш народ и по цркву. Овако је провео своје најбоље године у некорисној бсрби, која је и народу и цркви грдних штета иридонела, а за сав свој рад и труд дочекао је то од „свога народа", за ког је он више од тридесет година „копље ломио", да 1а није хтео бирати 1902. ни за простог посланика^ И оваку је благодарност од „свога народа" дочекао не само Вучетић, него су је дочекали и многи други пре њега, у чему је и он и његова странка доста допринела, а све из неких политично-страиачких обзира. А не треба да. се бриву да ће таку всту благодарност од њега дочекати и они, који су допринели, да Вучетић 1902. није могао бити изабрат за иосланика. Свег остаје свет, и тражи новине и нове људе. Било је времена, кад су либерали играли

главну улогу, и као господари ситуације, обарали како угледне људе и заслужне, а то због тога, што нису могли ни хтели њихова. начела на усвоје. За тим је дошло доба радикалско, које је; обарало либерале и то само због тога, што им оспораваше првенство и вођство, пошго међу њима на црквено-народном пољу не бешв никакве начелне разлике. А доћи ће и долази доба социјалисга г . који ће и радикале бацити у запећак, док напослетку не узме ствар у своје руке онај Груј&ћев-= „трећи", те нас не научи памети. II све те промене у народном животу мораде и мора наша црква да доживи и претури преко своје главе само с тога, шго су њу све досадашње наше странке сматрали и сматрају за поље свога рада, пошто је оно најнеопасније, а на њему се понајлакше долазило и долази до угледа, уплива а у неколико бар за неке — и до лепе и лаке заслуге. И ако смо били лични пријатељи с Вучетићем, нисмо се у свему слагали са његовим начелима и долазили с њима и у полемику; ипак му сваки Србин мора признати, да је он био добар Србин — чедо свога века — и да све што је радио, радио је из уверења и убеђења да његов рад користи народу. А што није наш народ и црква ни од његова рада имао користи, томе су као што рекосмо криве прилике које је Вучетић затекао при ступаљу на јавно поље, а није, имао снаге да им сшане на иуш и да иоведе народну сшвар другим правцем. То није чинио стога, шт« се бојао за своју популарност, те поред свега тога, дочека да је изгуби, и ако Је он остао веран својим начелима до смрти. С тога му и кличемо: вечан му сиомен! ___ Д- РЛИСТАК. В е с т и. Седнице автономних властл. Саборски је одбор сазват аа 26. о. м. (8 августа) у ванредну седниду, у којој ће се претресати иврађени од пододбора нацрт за црквено-народно устројство — устав. Да ћемо том приликом доћи до најлибералнијег устроЈ 'ства — на папиру — у то не треба сумњати, као ни у то, да ће и он боравити вечити санак међу својом досадашњом браћом. И то ће све дотле