Srpski sion

<ј'г1'. '682.

1Јр. 24.

недостатцје народних правилних (нормалних) училишч, и в сљед собранаго искуства всегда бити имушчем, при убожествје клира и парода, чрез которое воспјашчаеми бивајут послати дјети своја в Гимназију, необходимо нуждпо сут нропедевтическаја заведенија, јако замјењајушчаја меншују и убо народпују Гимназију в народном и љемецком — отн.уд здје нуждном јазицје. 1 Л — Без главпаго народпаго училишча ^лирическое всегда здје хранити будет. Сему посљедному никајаже полза изидет из началних (елементарних) народних училишч, внихже сербсти буквари једва, јако народовија книга териими сут. — Дајте милостивјејши Господине новца, дајте новци, и четири учитеља. Возимјеет здјешни клир, состојашчиеја из 300 лиц, овоже парохов, овоже капеланов! Дајте новци, ашче желаете, да здјешни клир и епархијски народ в страшном назадцје сушчи во сравнении с прочими частми народа сербскаго, когда либо шчастлившују братију стигнет! Дајте первому учитељу $шрическому, из монашескаго чина надежду ранга между современими воспитанаки Јерархии и брагское участие в коем либо монастиру сремстјем ! Дајте плату за Директора народних училшпч поне от 400 Фор. сребрја, ашче хошчете, да во подвизје воздвиженија тјехже страним ужасним пакостем одољеју! Се сигнали вице-Адмирала ко Адмиралу евјашченија флоти , посредје бурних волн! Пребивају иже веегда бјех В. В. В Карловцје 4. Ноемвриа 1834. покорњејши син и слуга Лукиан Мушицки с. р. Еиископ. (Стратимировић је својеручно написао: (не в'1> Карловц'ћх-в).

Три писма Јустнна ЈовановнЛа , митрополијеког протосинђела. Приопштио Д. Р. У чланку „ Пагаријпрх Јосиф ГајачиЛ и владика Платоп АтанацковиЛ" , у ком је наведен одговор патријархов на Платонову „Аналитику" (в. „ Сржки сион к за 1903. бр. 9. стр. 281.), рекло се:

„Видећи покојни Архиеиископ Стратимировић да је остала цјела правоглавна наша Црква на два-три Еиископа и боећи се и свое смрти и Епископа, приликом оном, код с,у се Априла 1828. I'. на рукоположение Мушицкога скупили, занита Еписконе Бачкога Гедеона и Пакрачког Путника, блли они повладили њему глас свој, да може радити за постављање Епископа у уиражњеним Епархиама. кад већ синодални избори нр нотврђују се. Епископе ови нристану на то, да га онуномоће за један тај случај нужде, да може у име њи радити, а Стратимировић, кад пође у Беч, изиште од њи писмено пуномоћие, и ово цару покаже и предложи Сганковића, Манујловића, Хранислава и Нестора кои су и у Синоду 1824. г. кандидирани и некв избранц били за Енискоие, и бавећи се 4 мјесеца у Бечу изради, да се овим свима даду Епископати упразњени". Митрополит Стратимировић је повео тада са собом и свога протосинђела Јустина Јовановића, потоњег владику будимског. Јустин је писао из Беча следећа три иисма своме „ЈБубезном брату" — биће експедитору Марку ЈГазаревићу, љубимцу Стратимировићевом и тадашњем силнику, ком су и саме владике „гажулирале" — из којих се види, зашто се онолико одуговдачиио са иотврдом изабратих епископа, и иначе доживљаји Сгратимровићеви и Јустинови у Бечу и какав је углед Сгратимировић уживао. I. Љубезни Брате! Њиова Ексцеленциа, благодарение буди Богу, совершено су здрави, и ночели су великашем свое визите правити. У петак су посјетили ГраФа Ревицког, канцлера, код коега су јучер и при ручку били. И ја сам се те чести удостоио код канцлера Мађарског ручати. Било нас је 16 персона нри асталу, между коима је и финанцминистер ГраФ Надажди, и вице-ХоФкамерпресицент, ГраФ Сечењи био. Астал је био весма свјетел, и јела су многоразлична била, обаче сва по Француском начину ириуготовљена, хладна, и почти сва сулцирана; носле печења је био десерт мпожествен. Кад смо сели за астал, било је пред сваким 8 чашица за екстраће; ја